Чедомир Антић: Корона у овом случају није круна

уторак, 21 априла, 2020 у 10:44AM

Када чујем како је криза развојна шанса, патња привредни ресурс, а рат ковачница народног карактера, ја недвојбено знам са ким имам посла. Читао сам транскрипт интервјуа који је Мило Ђукановић недавно дао гостујући на Јавном сервису Црне Горе и сазнао сам познато. Ја сам постао богатији за знање које нажалост имам већ тридесетак година, а Ђукановић је јавност обавестио да су они „већ бољи“ него што су били. Црногорски властодржац ово говори усред пандемије, током чијег трајања се није дао видети. „Пријатељски“ медији објављивали су невероватне вести о томе да је и лично оболео. Затим су насловима којима су обавештавали о наводној  болести његовог брата или наводну смрт личног адвоката реферисали на њега (презименом и фотографијом) вероватно само како би још неко купио новину или посетио интернет страницу и омогућио им већу зараду.

Нисам сигуран да у савременом свету постоји неки председник који би био у стању да самоиницијативно призна грешку. У демократским државама обично их на тако нешто присиле самосталне установе и слободна јавност. У Црној Гори је епидемија коронавируса затекла власт како врши верски  прогон – на прагу треће деценије 21. века! И уочи Васкрса, уместо да говоримо о теми, ми слушамо једног човека – који је већи део живота провео на власти уз прилично одсуство било каквог успеха, утемељујући своју моћ на народним поделама и злој крви – како говори о оживљавању сопствене диктатуре. Све то док чекамо кога ће од црквених великодостојника следећег привести у полицију. Ђукановић вели како нема много утицаја на владу, јер је демократски систем, је ли, потврђен током ове кризе. Зна да су најбољи, да су одлично реаговали. Нажалост, нема данас стакленог звона, тако да епидемија није могла бити избегнута, али све друго је прошло одлично. Још само да влада иницира и спроведе трећи пакет мера. Онај економски. И све ће бити најбоље…  

Шта ће тачно бити најбоље? За разлику од већег дела западног света црногорски режим нема могућности да пандемију окриви за економску кризу. Не могу се заувек наплаћивати геополитички положај и климатско-географска погодност. Пре непуне две године обавештени смо како се у Црној Гори догодило привредно чудо. Број привредних субјеката повећан је у једној години са 30.286  на 33.812. За читавих 11,6%! Само нам нису јавили шта та силна предузећа производе? Ђукановићев режим је некакву привреду у успону за тридесет година свео на комбинацију туризма (којим управљају странци) и производње вина и хране (која није ни довољна ни увек доступана грађанима Црне Горе). Интернетом је почетком кризе кружио виц у коме први људи Ђукановићевог режима поручују како пандемија не може да нашкоди црногорској привреди зато што су успели да све затворе пре њеног избијања. Крајем марта је објављена вест да је од оних, безмало 34 хиљаде пословних субјеката, њих 18.350, или 54,28% – у блокади. Заједно они дугују чак 635,20 милиона евра. Држава има највећи дуг по глави становника у Источној Европи! Подсетимо: СФРЈ је ушла у терминалну фазу када је 1980. објавила да сваки њен становник дугује 1000 долара. Разуме се, долар је у оно време био много вреднији него данас, али та је држава макар имала привреду. Црногорски БДП покривен је дугом са чак 80%, а БДП СФРЈ је 1986. био покривен свега са 36,4%.

 Свет се мења. Глобално отопљавање годило је црногорском режиму (не због веће сличности са климом у Паклу, него због продужења топлих раздобља и доласка већег броја туриста). Званично, прошле године је туристичка сезона била изузетно успешна. Режимски медији су славодобитно објавили да је упркос кампањи из Србије (без обзира на хапшење и затварање осамнаестогодишње Српкиње, гажења сезонаца на пешачком прелазу и апартхејда према Србима у Црној Гори) број туриста био већи него икада. До краја септембра 2019. било их је чак 17% више него 2018. И што је најлепше, највећи удео више нису чинили Срби из Србије. Престигли су их Руси, за 0,5% посто. Две нације, које тако тешко угрожавају млађану дукљашку самобидност и оданост НАТО-у, заједно су чинили више од 1/3 туриста. Додајмо ту и туристе из Републике Српске, реч је била о читавих 40%. Баш ме занима, у условима у којима светски туризам буде посртао,  колико ће доћи туриста из земаља Квинте? Никада нисам ни говором ни делом покушао да наудим држави Црној Гори. То је земља у којој мој народ чини трећину становништва и у којој мојим језиком говори апсолутна већина грађана. Међутим, са прогоном цркве рукавице су скинуте. Овог лета нећу писати и говорити о европском Норијеги већ о његовом једином легалном извору новца.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар