Чедомир Антић: Мањина

уторак, мај 22nd, 2018 у 7:08AM

Колико може бити хомосексуалаца у Црној Гори? Статистике које су спроведене или можда конструисане у Европској унији говоре о око 10% становништва света. Остале процене се разликују, многе износе радикално ниже проценте. И упркос томе што је за афирмацију права хомосексуалаца више занитересована амбасада САД него била која, па чак и демократски изабрана установа Црне Горе, Нацрт закона о животном партнерству особа истог пола пошао је путем Скупштине Црне Горе.

Наравно да су приватни живот и сва лична опредељења у модерном друштву ствар избора. Природно да би, ако је њихова одлука да живе заједно особе истог пола требало да имају иста права као и други брачни парови. Само се поставља питање да ли у име слободе успостављамо нову диктатуру?

Показало се да је у САД и делу Европске уније питање права припадника тзв. ЛГБТ популације у ствари ултимативна граница слободе. Ко постигне да им омогући иста или, ако је могуће, већа права него у државама Запада, сместа је третиран као модеран, слободоуман и интегрисан у круг успешних држава. Као што су локалне Норијеге и можда будуће царске Бокасе на Балкану, али и у другим сличним крајевима света, добро разумели – афирмисана права хомосекуалаца су нешто као најбољи антирадарски систем. Баш као џокер у картама. Са таквим адутом после можеш много тога лошег, прљавог и ауторитарног да урадиш а неки ће неспособни, наслеђено пребогати, декадент у Бриселу или Вшингтону само одмахнути главом и рећи: „„Шта да се ради… Мора тако! Он је том народу донео модерност која им је толико потребна. Наравно да се, што би рекао велики филозоф из Србије Чедомир Ј. Јовановић (инспиришући и самог Ж. П. Сартра), тако нешто мора радити не водећи рачуна о „прљавим рукама“…““

Тај будући тоталитаризам, за сада тек у повојима, било је могуће наслутити у Београду када се један министар у влади Ане Брнабић усудио да критикује одлуку да у наставни материјал буде укључена хрватска сликовница која промовише истополне бракове. Премијерка, најпознатија по томе што је хомосексуалка, сместа му је одговорила. Оштро, нетрпељиво – како се и одговара затуцаним фанатицима и проносираним фашистима који негирају основа људска права. Пошто СНС још увек у Србији није увео тоталитарни режим, већ се и даље боре са демократским установама, две су министарке помислиле да могу овај испад премијерке да искористе како би јој ослабиле положај и тиме се окористиле. На бурној седници владе ове две каријеристкиње, сасвим су учено и потпуно елоквентно подсетиле своју председницу на идеал слободе говора као и на чињеницу да истополни бракови у Србији нису регулисани законом. Чак и да јесу, какав је то преседан да о једном закону није могуће расправљати. Премијерка је после изјавила да јој је то био најтежи дан у животу. Председик Вучић је рекао да стоји иза премијерке а коме се нешто не свиђа може и да изађе из владе. За разику од сликовница које нису изашле из штампе. Неки је проблем око превода, сигурно. Како превести име „Роко“ на српски…?! То би могао само највећи српски филолог Александар Вучић, али није у прилици пошто глуми све стубове власти у држави.

У Црној Гори су много мудрији... Нема ту шта да се расправља. Нацрт је ту… Шта год ко рекао неће га ни саслушати а камо ли послушати. За разлику од дивљих Словенаца у Црној Гори референдуми су ту само да потврде раније донесене одлуке. Ако и треба да се распишу, без обзира на доказану способност режима да фалисификује народну вољу, то не треба радити пре него што ЕУ омогући стопроцентно повећање плата и пензија или бар не стави Србију под неке, макар и привремене и бесмислене, али ипак праве санције.

Премијер Душко Марковић, суви геније на једном прилично ветровитом и влажном месту каква је власт, рече како је 2006. Црна Гора први пут у историји изабрала мудро… Тако је, све су то раније били неинтелигентни људи без мудрост, те владике, кнежеви и један краљ… Само су Мило и Душко мудри… А ваља и онај, како се оно зове, професор и посланик, што не пише црногорским језиком али већ деценијама дави читаоце Сведока у Србији…

И та, по први пут паметна, власт у Црној Гори купила је сада џокере које показује Бриселу и Вашингтону. Срба у Црној Гори има свакако више него хомосексуалаца. Притом, други народи уживају пуна права, која су само Србима ускраћена. И биће ускраћена и даље. Док проф. посланик тврди да је Црна Гора 1918. године окупирана – што се односи и на већински српску Боку која је према његовом мудром мишљењу, вероватно до 1918. била слободна и у Европској унији; председник општине Пљевља најављује промену назива главне улице у овом граду. Очекивано, у већински српским Пљевљима после доласка ДПС-а на власт не може бити места за било шта што је српско. Па ни за улицу краља Петра Првог Ослободиоца, чија је војска два пута ослободила овај град и чији преци потичу управо са севера данашње Црне Горе. Толико је Ђукановићев функционер сигуран у своју одлуку да ју је завио у обланду реконструције центра града и сакрио је иза мноштва других формалних и техичких промена…

Ђукановић би требао да зна да када слобода долази, она стиже свима подједнако. Слободе и права не доносе они који су на њиховом гажењу постигли све у животу.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар