Чедомир Антић: Национална политика
понедељак, 13 маја, 2019 у 2:21PM
Пресуда најзначајнијим демократским политичарима у Црној Гори, који су притом и предводници странака за које највише гласа тамошњи српски народ, показале су јасно стање српске политике.
У једној држави, која је у непосредном суседству Србије, без доказа, уз три сведока који су осуђиване и мутне личности, међу којима је најважнији у међувремену побегао и тврди да му је сведочење изнуђено тортуром па издиктирано, осуђено је четрнаесторо грађана Србије. Неки међу њима су мучени. Држани су у самицама под даноноћним светлом. Други су скидани голи и фотографисани. На осам година је осуђен пензионисани генерал српске жандармерије (из времена демократских влада). Коначно, осуђени су на петогодишњу робију председници две једине парламентарне странке Срба из Црне Горе. Државни удар није ни покушан него је, према наводима сведока – „цијаша“ Асада (?!) и Александра Синђелића (осуђеног за убиство у Хрватској), само планиран. Није нађен нити један доказ – рецимо униформе које су требало да носе они који су се заверили да отму Мила Ђукановића, нити оружје. Тужилаштво чак није било сигурно око именâ руских држављана који су осуђени на петнаестогодишње робије.
У Србији није било реакција. Да није било медија у страном власништву (Н1 и Блиц), те ретких опозиционих гласова Данас и Недељник, све би прошло као агенцијска вест. Наравно, ја не тражим да се у складу са својим правилима огласе канализациони медији у власништву владајућег картела (Информер, Ало, Српски телеграф, Пинк…) – и боље је да остану неми. То је стара радикалска дрека која може само да нанесе штету онима за које се залаже и, наравно, да донесе новац дрекавцима. Уосталом, зар није Информер у Црној Гори излазио посвећен блаћењу демократске опозиције и Београда? Али, ипак, чудно је како су ућутали. Ћуте и од алцхајмера оболели РТС и дементна Политика. Ни Вучић се није огласио, а Дачић проучава пресуду. Питам се да ли је Дачић икада ишта проучавао још од времена када је, према сопственом признању, студирао за новинара да би постао председник. После два дана ћутње Вучић је позвао осуђеног српског вођу Андрију Мандића у Ниш. Мандићу је црногорски режим дозволио да отпутује авионом српске владе. Тамо је позирао са Вучићем и Додиком. Режимски медији су у насловима најавили да су сазнали о чему су разговарали, а навели су само да је разговор био посвећем политичкој ситуацији у региону. Извор – налог на друштвеним мрежама политичке кампање СНС под називом „Будућнност Србије“.
Толико о Вучићу као државнику и председнику. Прво је Србе у Црној Гори продао Ђукановићу. Годинама их запоставља, једини је странац (поред сарадника ЦИА Асада) који је тврдио да је у Црној Гори заиста спреман пуч. Ћутњом и неактивношћу помаже и подржава њихово злостављање. Она политичка мумија, Томислав Николић, док је био председник републике, позивао је Србе да прихвате услове који су им испостављени и уђу у режим Мила Ђукановића. Недавно је то исто тражио и проучавалац актуелне пресуде Ивица Дачић.
Дакле ствар је једноставна. Садашња власт у Србији је 2012. примила новац и подршку Црне Горе и организованог криминална на Балкану како би дошла на власт. Вучићев режим не само да дугује Ђукановићу, већ је са њим у сарадњи око разних криминалних послова. На основу свега, може се рећи да је Вучић данас највише позиционирана личност у Србији која ради за црногорски режим.
Што се тиче српске опозициије, рећи за ЛСВ или ЛДП да су демократске и странке, исто је што и тврдити да постоје хобити или виле. Ови експоненти Ђукановића у Србији јавно су подржали пресуде. Странке демократске опозиције нису се огласиле. За ДС, Ђиласову странку и сличне, већа је неправда учињена Албанцу пекару из Борче, када су му неки грађани претили, него пензионерки Бранки Милић, такође држављанки Србије, када су је месецима држали у самици са укљученим светлом. Амбасада САД би се љутила, па је боље да ћутимо о тим Србима у Црној Гори који су ионако некада подржавали Милошевића и Караџића. Ех, када би глупост и ускогрудост могли да се мере, ми би смо ове људе из тзв. левог крила српске опозиције – некадашње „Друге Србије“ – свакако могли да извозимо.
Коначно, ту је и десна опозиција. Она је наступила појединачно. Студенти Правног факултета организовали су демонстрације пред Амбасадом Црне Горе. Дошло их је неколико десетина. Пријатељи са једног фејсбук профила свакога од њих, напунили би половину ове улице. Народна странка и Двери издали су саопштења. Вук Јеремић је учинио леп гест па је дошао на конференцију за новинаре Одбора за одбрану Андрије Мандића и осталих посланика у Супштини ЦГ, на којој је говорио академик Матија Бећковић. ДСС је одржао конференцију за медије пред црногорском амбасадом, све су лепо говорили, осим што су заборавили да спомену своју улогу у жртвовању права српсог народа у Црној Гори, ради очувања државне заједнице која нити је била држава нити је била српска.
Такво је стање српске политике. Сједињене Државе траже убице браће Битићи, тројице добровољаца у редовима илегалне војске. Такве у нашој држави хапсе, а САД од њих праве хероје, мученике и разлог вођења посебне политике. Хрватска тражи уценама нестале, од којих су већина последњи пут виђени у друштву хрватске војске. Грчка је због једне речи у називу блокирала будућност Македоније. Србији судбина 200.000 Срба у Црној Гори не значи много, а пресуде пензионисаним грађанима Србије управо ништа.
Ако желимо да будемо модерна, добра и европска држава све то мора да се промени.
Упркос лошем положају, уценама великих сила, проблемима и корупцији, обнова установа, њихов исправан и законит рад, сталност фондова и финансирања и њихова сразмерност давањима других држава у заграничне делове њихових народа, али и у улагањима у мањине у Србији, променили би све.
Само, многи у нашој политици, а посебно садашњи режим, зависе од стања у коме Србија не може постати ни демократска, ни правна, ни модерна држава.
Posted by Чедомир Антић
Categories: Текстови и анализе
Nije adresa za protest crnogorska ambasada, vec oni koji stoje iza te politike. Amerikanci i Britanci