Чедомир Антић: Народна

среда, 18 јула, 2018 у 9:09PM

Како можемо говорити о регионалној сарадњи или балканском јединству ако Србија и Црна Гора не сарађују?

Режими у Београду и Подгорици говоре о најбољим односима у историји?! Стварно стање и њихова дела показују другачије. Има ли отвореног питања између две блиске државе – културно и језички још увек истоветне – које је до данас решено? Један политичар из Србије се нашалио, али није рекао ништа неистинито, закључивши да је изгледа кључно питање између две државе било суђење једном бившем кројачу. Реч је о процесу који је по доласку СНС-а на власт коначно завршен ослобађањем оптуженог. Између нас су, међутим, отворена питања равноправности српског народа у Црној Гори, односа званичне Подгорице према Косову и Метохији, ту је и неопходност заустављања кампања дивље, шовинистичке мржње које Ђукановићев режим повремено покреће да би посвађао народе Црне Горе, наравно пред нама је и решавање споразума о држављанству, правима православне цркве, рехабилитације прогоњених – од отпуштених Никшићких професора, до кажњаваних ученика и других грађана српске националности широм Црне Горе… Да су власти у Црној Гори и Србији којом срећом демократске, сва та питања била би брзо, компромисно и на опште задовољство, решена.

Наша искуства заједничке политике нису добра. Милошевић је помогао устоличење комунистичке фракције из које је постао ДПС. Приликом поделе у ДПС-у 1997. режим из Београда помагао је Булатовића, а Демократска странка – Ђукановића. Касније је Ђукановић помагао ДОС. Помоћ је била неискрена, половична и лицемерна, али је њене последице Ђукановић искористио да обмане и обесправи српски народ у Црној Гори и стекне независност као заслугу сопственог режима. Касније је Ђукановић помогао и дугорочно уценио Вучићев режим.

Време је да таква пракса буде прекинута. Преваре и себичности штетни су за истинске интересе наших народа. Време је да Србија преузме улогу доброг суседа, Црној Гори по свим параметрима најближе нације на свету. Српска држава без задршке признаје независност и суверенитет Црне Горе, али је уједно модерна, демократска, мирољубива и неспорна матица целокупног српског народа.

Промене, неће потећи од садашњих власти које су нажалост задовољне свиме што учвршћује њихове режиме и унапређује личне интересе. Промене ће морати да дефинише данашња опозиција и спроведе их када за то добије мандат од народа.

Вук Јеремић, председник Народне странке у Србији, заслужни српски државник и политичар са великим искуством, данас је у Црној Гори. Јеремић је некада, као министар спољних послова модернизовао српску дипломатију и стајао годинама на бранику националног суверенитета на Косову и Метохији. Касније, он је председавао Генералном скупштином УН, а данас је један од вођа Савеза за Србију – коалиције која је објединила целокупну српску демократску и патриотску опозицију (ту су поред Народне странке, Двери, Демократска странка и још шест партија и синдиката). Јеремић долази како би остварио везе са Новом српском демократијом, темељном српском странком у Црној Гори, као и са Демократским фронтом и другим истинским опозиционим партијама. На заједничким интересима демократизације и модернизације али и сарадње, он ће логично покушати да договори програмско јединство и заједничке активности са партијама сличним Народној странци. Он у Црну Гору долази и као познати борац за демократију, кога познајем од студентских дана, када смо се изборили са фалсификовањем избора у Србији. У разговорима са митрополитом Амфилохијем, он ће говорити и о потреби заштите права на слободу вероисповести и добрим искуствима која у вези са тим имамо у Србији.

Каква је то политика Србије, осим добросуседске и братске, коју онда треба да води у Црној Гори? Уверен сам да ништа не треба измишљати. Ако Србија тражи од Црне Горе она права за Србе која имају други народи ове државе – Црногорци, Бошњаци, Мислимани и Албанци; она на то има право зато што је омогућила највиша права малобројним Црногорцима у Србији. Србија, међутим, има обавезу да се према српском народу изван својих граница односи отворено и у потпуности честито, не будећи било какву сумњу код демократских влада тих држава. Јеремић је учествовао у успостављању установа које су водиле рачуна о српском народу у заграничним крајевима и дијаспори. Те установе биле су плод компромиса и биле су под сталним притисцима из иностранства. Вучићев режим је њих и такве угасио.

Сада је час да буде представљена једна будућа национална политика Србије. Ако би коначно обновили и довршили потребне државне установе посвећене заграничном Српству, а у српски народ изван Србије улагали сразмеран новац инвестицијама у наше мањине, Срби би у Црној Гори могли да у оквиру дугорочних пројеката успоставе телевизију, универзитет, позориште, новине и културне и информативне центре у свакој општини… Темељи равноправности и самоодрживог развоја и напретка тако би били потпомогнути и делом постављени од стране једне будуће, модерне Србије.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар