Чедомир Антић: Неозбиљност

понедељак, септембар 4th, 2017 у 4:19PM

Владе Србије и Српске договориле су даље приближавање матице и ентитета. Уговорено је да Србија уложи пет милиона евра у разне пројекте на територији Српске. Биће израђена и усвојена Декларација о опстанку српског народа.

Пре десетак година власти Црне Горе хвалиле су се како су помоћу инвестиције од четири милиона евра успеле да за 10% умање незапосленост на северу државе. Шта спречава режим у Црној Гори да прихвати једну непорециву чињеницу. Већина грађана Црне Горе припада српском језику и култури. Трећина грађана изјаснила се као део једног и недељивог српског народа и чврсто стоји при томе упркос седамдесетшестогодишњем прогону. Црној Гори никаква опасност, никада није претила из Србије. Искуства из последњих петнаест година препоручују сарадњу. Од ње ће сви грађани Црне Горе моћи само да имају корист. Нећу ни да питам зашто Црна Гора, у којој не постоји национална већина, наводно брине о Црногорцима у свету, a не води рачуна и о својим Србима… Зашто нема никакве политике према становништву Источне Херцеговине и Метохије? Мило Ђукановић, диктатор Црне Горе, је пре пар година на јавној церемонији открио споменик краљу Николи – обраћао се одавно умрлом владару са „Господару…“ Да, било је смешно и гротескно, али шалу на страну, краљ Никола, да је којим случајем жив, никако не би разумео то одустајање владе Црне Горе од братског народа…

Докле ће Црна Гора доћи са сталним подсећањем на чињеницу да је приступила Северноатланстком савезу? Где ће доспети земља чији партијаши на министарским местима могу да три месеца после ступања у НАТО изјаве да је: „Војска Црне Горе показала да је на нивоу најразвијенијих војски и једница на свијету и да је заслужила да се придружи НАТО-у?“

Од када то треба „заслужити“ да би се „служило“? Ваљда је слугерањство срамота, а не награда…

Хвала Богу па је Бугарска чврсто уз црногорску, и уопште балканску, европску перспективу. Много ће нам значити подршка Софије у Бриселу. Они тамо јако добро стоје, мало боље од Хрватске – бар у време када је папа прехлађен па није у прилици да зове европске комесаре и оправдава штићенике. Шефица бугарске дипломатије каже да ће Црна Гора за пет година постати чланица ЕУ. Дивно… Где ће бити ЕУ за пола деценије, није спомињала. Мада… Бугарска је недавно од марионетског премијера Македоније Зорана Заева добила декларацију коју претходне владе нису желеле да потпишу. Део македонског идентитета је тако заувек избрисан. И док Бугарска води активну балканску политику, њен народ у Македонији није угрожен, нити је током протеклих деценија икада искусио тешкоће приближне онима које трпи српски народ у Црној Гори. Где ће Црна Гора када почне да се бори са Хрватском око претпоследњег места у ЕУ? Ето, једна статистика показује да су просечне зараде у Хрватској уочи ступања у чланство уније биле на нивоу 45% просека држава чланица, а данас су на 37%. Баш чудно… Немојте се обазирати на то. Знају Мило, Душко и Пеђа Бошковић за муке и недоумице малог човека. То су народни људи, деле патње својих грађана…

Србија је пре непуних десет година огласила војну неутралност. Република Српска ће, без обзира на специфичности и ранија опредељења, и сама то ускоро учинити. Како ће Црна Гора наставити тај бајковити развој ослоњен на војску која је током десет година спала са 6,000 на 600 војника? Када је чак тридесет учесника невероватно успешне вежбе на северу земље тек тако отпуштено из службе у војсци? Докле је могуће стићи са таквом, неразумном политиком?

Када једна влада заборави зашто је изабрана, када је носе амбиције њених мана и влада на недостацима других, онда је њен крај по правилу лишен њеног значајнијег утицаја. Опозиција у Црној Гори нема подршку великих сила, најразвијеније светске демократије нису заинтересоване за деморкатију Црној Гори. Опозиција је разједињена и посвађана, окренута себи, неке од њених чланица су марионете режима који је државу одавно претврио у своје покриће. Ипак, и таква опозиција, посебно ако онај њен истински и храбри део власт прогони, кад-тад ће доћи у прилику да обори неправедни режим. Да ли ће после тога ствари бити боље? Што дуже режим буде пропадао на рачун државе и народа, ствари ће током опоравка бити горе и успон ће бити спорији и тежи. Ми смо у Србији одавно заборавили време демократских промена. Велики број грађана презире реформе или није задовољан оним што су оне донеле. Ипак, оне су биле неопходе и као такве их посматра велика већина народа. Најважније тековине су слобода и демократија, увек угрожене и такве-какве су… Када једна власт почне да сакупља непријатеље само на основу немуштих лажи и бесмислица на којима заснива своју политику, знак је да је друштво којим влада у дубокој кризи већ само зато што све то мирно подноси. Црна Гора је до сада чула оно што нису чули поданици Енвера Хоџе и тројице Кимова. То што се до сада није пренула и изборила себи промене говори о тешком стању у коме се налази. Кризи која омогућава да корумпирани и зли властодршци буду и неозбиљни. Ипак, народ и држава ће све то преживети и превазићи.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар