Čedomir Antić: Njujork Tajms
уторак, 11 јануара, 2022 у 7:48AM
Srećni Milorad Dodik. Oko Nove godine dva puta je o njemu pisao uticajni Njujork Tajms. Kakva čast. Reč je o novini svetskog renomea, koja već 170 godina poput buktinje blista nad demokratskim svetom. Zbog nje, žale se ekolozi, svakog dana samo radi papira biva posečena jedna oveća američka šuma. Ipak, to više nije novina koja je branila demokratiju od nacizma i komunizma. Koja je izlazila u vreme kada većina sveta nije znala za koncept slobodne štampe. Potekla na tradicijama koje su prve svetu pokazale da vlade ne padaju zbog samo zbog ustanaka, gladi, zaraza i pred starnim armijama, već i od slobodoumnih i poštenih novinara. To je bila novina u kojoj su pisali Tesla i Pupin. Pisali su o slobodi srpskog naroda i stvarali prijateljstvo koje su zbog imperijalnih interesa i saveza sa Nemačkom i Turskom, Sjedinjene Države razvrgle 1990. godine, kažnjavajući srpski narod gore nego fašiste Drugog svetskog rata.
Srpski narod je već doživeo poetsku pravdu. Uporno se i hrabro braneći, on je poražen u času dovoljno ranom da agresivni manijaci, koji su se nažalost našli na čelu SAD – najznačajnijeg i najuzvišenijeg državnog projekta u istoriji Zapadnog sveta – pomisle da bi to mogao da bude model za vođenje svetske politike. Da smo se ponašali kao slugeranje – poput vođstava Hrvata, Muslimana, Crnogoraca, Albanaca i Makedonaca – oni bi odustali od same avanturističke politike koju su ovako videli kao meru ratnog napora i maksimu vojnog uspeha. Da smo se branili do poslednjeg, teško da bi odustali od svog zlog nauma, ali bi se možda u njega upustili u većoj meri militarizovani i manje oholi. Zato su se zaleteli ka stvaranju gospodstva nad Svetom, pa su poraženi svuda: od Osetije do Somalije, od Venecuele do Avganistana i od Sirije do Tajvana.
Posle svega, taj u krizu uronjeni ostatak svetskog hegemona, okupljen oko SAD, Britanije i Nemačke, pokušava da sakupi ostatke moći i krpice dostojanstva. Znaju da je temeljna reforma nemoguća sa lažima levičarskog manjinarenja i novog totalitarizma koji pretenduje da zarobi ljudski rod, njegov jezik i slobodu misli. Odvratnim političkim lažima, koje su poput nekog biološkog oružja izmislili za druge, a pustili su ga na sopstvenu decu. Temeljna reforma jedina može da spasi dekadentni, iskvareni, slabi i smrtno bolesni svet, nasleđen od velikana kojih ni po čemu nisu dostojni. Reforma koja bi za cenu imala demisioniranje većeg dela njihovih sadašnjih elita, umanjenje njihovih trenutnih bogatstava i odricanje od savremenih ambicija.
Njujork Tajms je simbol tog i takvog sveta, koji pamtimo po njegovoj veličini, a poznajemo ga po niskosti njegovog savremenog zla. Prvi tekst o Srpskoj u velikom dnevniku napisala je jedna Muslimanka, izbeglica, koja je u SAD završila najviše škole. Tekst je banalan do bizarnosti i pristrasan do dezinformacije. Svaka čast „Ligi bršljana“, ali odškolovala je jednu nenu koja bi možda mogla dobro da piše bilten Bužimske brigade. Koautor u principu nije bio potreban, osim da proveri spelovanje, što je opet besmisleno budući da hanumica svakako govori bolji engleski nego maternji – dakle srpski. Onda se teškog zadatka da difamira sprkog predvodnika dohvatila jedna žaba. Ipak čovek, koji bi bio dostojan proizvod monstruozne pretpostavke teretske produktivnosti gej braka rokera Džoa Kokera i političara Robina Kuka. Šalu na stranu, reklo bi se da je reč o osobi koju je majka odbila od sise tako što ju je uronila u viski. Vadili su ga, tako se čini, samo radi polaganja ispita i putovanja na razne destinacije zahtevnog posla. Endrju Higins, dobitnik Pulicerove nagrade i bivši šef dopisništva iz Moskve, pokazao je tekstom“o buretu sumpora“ i Srbinu koji se „igra šibicama“, koliko je propalo novinarstvo na engleskom jeziku. Ako niste znali Dodik krši ustav – tako što ga brani. Jer braniti Ustav Bosne iz 1995.-1996., znači rušiti Bosnu i Hercegovinu !? I taman sam pomislio kako je reč o pokvarenjaku koji ne zna kako da obavi bedni, sikofantski zadatak na adersi na kojoj ne bi smeo da dobije posao čistača podova ili deda-sere – kad iluminacija ! Veliki, umni, dobitnik najveće novinarske nagrade je ustvari nesrećna osoba sa povećim manjkom inteligencije. Sve ovo nije počelo od zlog Dodika i strašnih Hitlera, Staljina, Roberta Lija, Idi Amina Dade, Pitera Bote i ostalih tvoraca Republike Srpske, već Dodik želi da se izvuče zato što je ministarstvo zdravlja Srpske uvezlo industrijski kiseonik i njime snabdevalo bolesnike od korone. I zbog toga će da odgovara član predsedništva Bosne i Hercegovine koja nema ingerencije u zdravstvu !? To bi bilo kao kada bi Bajdenovu politiku opravdavali činjenicom da je guverner matičnog mu Delevera dozvolio neku bespravnu gradnju. Ja zaista ne znam ko je gori: Higins, njegov urednik ili svaka ona naivčina koja je toga dana ostavila novac na kiosku i kupila Njujork Tajms.
Tako je to, lešina najviše smrdi na vrhuncu raspadanja. Nesreća je Sjedinjenih Država što nije bilo nikoga da ih sahrani na vreme. Pored sve gluposti i ogromne štete koju nanose svima, pa i svojoj zemlji, autori ovakvih tekstova su posledica, a ne uzrok.
Posted by Чедомир Антић
Categories: Вести, Текстови и анализе