уторак, 15 фебруара, 2022 у 8:46AM

Vidim da Vam je gost bio jedan srpski istoričar koga je iz njegove mentalne, intelektualno-nacionalističke i navodno srednjoevropske provincije, prenuo i u Beogradu zaposlio Aleksandar Vučić. Poput desetak sličnih kreatura i on je već dugo na usluzi Milu Đukanoviću. Taj moralni paraplegičar nalazi za potrebno da na podgoričkim medijima objašnjava kako je Srbija fašisoidna, a srpski narod u Crnoj Gori nekakav ralikt velikodržavne prošlosti. On samouvereno ocenjuje kakva je bila, a kakva pak nije, volja birača Crne Gore. I uvek isto: svi su u pravu, a ekskluzivno Srbi vrše zločine, svi su nedovoljno pomilovani, a Srbi su slabo kažnjeni.  Naravno, svi imaju pravo  na učešće u vlasti, osim predstavnika srpske nacije. Jer Srbi su ili krivi – pa pored svega ostalog moraju da se odužuju poniženjem – ili je, pak, sasvim moderno da se samokazne zbog ružne prošlosti. Kao da su naše vojske, a ne ustaše, zelenaši i komunisti, punile jame po Crnoj Gori. I ove su budalaštine verovatno nekakav trag nekadašnje familijarne srpske nacionalističke prošlosti ovog slučajnog Srbina, pošto podrazumeva da su Srbi imperijalni narod pa treba  da plaćaju za rasističku prošlost. Reč je, takođe, o jednoj besmislenoj ideološkoj prevari na koju je, istina sa neoprostivim zakašnjenjem od trideset godina, naseo deo dekadentnih vlastodžaca u SAD i Britaniji. Mada smo prosečni stanovnici Balkana, iz sopstvenog istorijskog iskustva znamo da su najveće obmane one koje sami sebi nametnemo. Iz SAD i savezničkih država su decenijama pokušavali na da nam nametnu određene neistine, vremenom su sami u njih poveravali. Otrovali su se supstancom koju su spremali za neprijatelja. Poetska pravda.

Čudi se srednjeuropljan, na privremenom radu u Beogradu a na honoraru kod čevskog Migel Anhel Feliks Galjarda, zašto srpski režimski tabloidi nisu napali Dritana Abazovića. Tvrdi da su u Beogradi svi više zaniteresovani za crnogorske, nego za srpske izbore. Ne mogu da govorim u ime Vučića, ali što se Srbije tiče njeni interesi – ukoliko uzmemo da je ona nezavisna država podobna drugim zemljama Evrope (od Portugala do Kazahstana i od Norveške do Grčke) – vezani su za pravdu i prava. Pravda je univerzalna, tako da modrena država treba da pomaže njenu zaštitu na svojoj teritoriji i u slučaju svojih građana, ali i bilo gde u svetu. Prava podrazumevaju da svi njeni građani budu ravnopravni, kao i da delovi njene nacije koji žive izvan njenih granica uživaju ravnopravnost. Srbi u Crnoj Gori ne uživaju prava Crnogoraca. Oni, nažalost ne uživaju ni prava manjina kako u Crnoj Gori, tako i u Srbiji. Teza da su srpske partije diskvalifikovane zato što su „prosrpske“ ili „proruske“ je antidemokratska, šovinsitička i rasistička. One koji sprovode politiku diskvalifikacije i obespravljivanja čitavog jednog naroda  teško da je moguće dovoljno uvrediti ili adekvatno kazniti. Odatle je opravdano i sve što se ružno kaže ili učini protiv Đukanovića i njegovih sledbenika. Slično je i sa dukljanskom porodicom Adams – istoričarem i poslanicom – koji godinama javno defeciraju po Srbiji i Srbima a onda ćerkicu šalju u Novi Sad na besplatne studije farmacije.

Naročito je problematično pitanje ljudi kakav je Zdravko Krivokapić. On je sada politička arheologija, ali zauvek će ostati činjenica da je izabran na listi poniženog, obespravljenog i potlačenog naroda, a vlast je razumeo kao nastavak narodnih patnji. Kao lični dil sa bivšim režimom i činovnicima zapadnih ambasada. Naravno da taj prevarant zaslužuje svaku osudu. Srećom otišao je i razotkrio je svoje saučesnike. Moj prijatelj dr. Aleksandar Raković počeo je demontažu Crvenih Kmera u našoj crkvi širom Crne Gore. Može da im pomaže koliko, god hoće, ona pandurina Mlađan Đorđević, aktuelni Đilasov kum i bivši Tadićev savetnik, ali neće uspeti – kao i obično. 

Kad je reč o Abazoviću, i on je varalica. Da je zaista hteo da „proveropsku“ i natoidnu politiku vodi sa Milom Đukanovićem, verujem da nije bilo potrebe da to radi samostalno, na listi koja je u predizbornoj kampanji kritikovala diktaturu. Pošto Đukanovićeva Crna Gora danas nije ništa drugo do parče zemlje u vlasništvu jednog vojnog saveza, logične su bile pohvale ljudi kakav je Van Rompaj – nekada jedan od prvih ljudi EU. Ako je Crna Gora već bila „šampionka evropskih integracija“, a to je najvažniji cilj ljudi kakav su i novosadski moralni invalid i Abazović, čemu onda rizikovati Đukanovićevu vlast? Zbog položaja potpredsednika vlade za jednog tršu sumnjive mladosti, sa sarajevsko-američkim doktoratom,  bez zanimanja, sa vudu egzistencijom  i manjkom značajnijeg radnog iskustva? Budimo ozbiljni.

Dakle, odlazak URA-e u koaliciju sa DPS-om je izdaja. Ne kažem da mnogo cenim birače URA. Hajde da malo razmislimo: tih 22.000 glasova dobijeni su u krajevima u kojima većina stanovnika govori srpski jezik. Kolike su mogućnosti da građani Hrvatske, muslimanskih delova BiH, Albanije ili Severne Makedonije daju tolike glasove kandidatu -Srbinu? U BiH su ih istina dali „Hrvatu“ ali da bi se zalagao za ukidanje prava naroda kome pripada. Dakle, ovo je problem tih većinski srbofonih Crnogoraca, koji treba da znaju da ukoliko se i dalje budu borili protiv naše ravnopravnosti, tako što biraju bleasve programe i nepoznate tuđine, rizikuju da njihovi glasovi uvek završe kod režima DPS-a. Kada konačno taj režim bude pao, Srbi i manjine biće prinuđeni da podele Crnu Goru, pa će onda ovako preinteligentni morati da se odluče da li će stoletni put ka EU nastaviti u Velikoj Albaniji, Muslimanskom  kantonu ili u istinskoj i slobodnoj Srpskoj Gori.

Zanimljiv mi je taj pokušaj prljanja srpskih stranka. Napadaju ih kao da su učestvovale u vlasti, grde svako zaposlenje Srba u državnoj upravi i javnim preduzećima (iako nas tamo ima srazmerno višestruko manje od najmanje zastupljenog naroda), obećavaju se Đukanoviću, a onda nas pozivaju u vladu. Kada započnemo pregovore nude nam da ih zajedno sa DPS-om podržimo manjinski.  Kakvo potcenjivanje.

Vreme je da sa tim prestane. Naši zahtevi su jasni: tražimo deo vlade srazmeran našem učešću u stanovništvu, ustavnu ravnopravnost za naš narod i SPC (Temeljni ugovor). Zahtevamo prestanak rasističkih kampanja preko RTCG i Pobjede. Ne sporimo odluke prethodnog režima koje znače SAD i NATO-u, ali tražimo izborni okrug koji će nam garantovati broj srpskih poslanika u parlamentu kao i uspostavu gornjeg doma – Veća naroda – koji će nam obezbediti ravnopravnost. Samo tako može da postoji nezavisna, demorkatska i slobodna Crna Gora. Ovako ćete nas varati, grditi, kinjiti, ubijati… Sve dok se ne oslobodimo.            

Posted by Чедомир Антић
Categories: Актуелно, Текстови и анализе