Чедомир Антић: Отворено писмо г. Владимиру Павићевићу

понедељак, 24 јуна, 2019 у 3:45PM

            Уважени гоподине Павићевићу,

            Пишем Вам отворено писмо зато што верујем да јавност Србије треба да зна. Ви сте господине Павићевићу током претходних дана наступали у српској јавности. Упркос чињеници да сте на челу партије, која је свој програм и идеологију сабрала у свом називу „Црногорска“, нисте се одредили према прогону и сваковрсном обесправљивању српског народа у Црној Гори.

            Господине Павићевићу, да се не одредите према очигледној неправди Ваш је избор и право. Међутим, лицемерно је да тако поступите баш Ви. Тврдити да је кривица на обе стране и наставити са грађанистичким и мондијалистичким мантрама које сте заступали када сте живели у Београду, представља изнад свега исмевање грађана Србије. Ви сте, господине Павићевићу, у тој „националистичкој“, „ратнозлочиначкој“ и „ксенофобној“ Србији као странац туђе, на рушевинама Његошеве капеле на Ловћену изграђене, нације, за само десетак година постигли максимум каријерних могућности једног човека. Стекли сте држављанство, завршили факултет – колико се сећам бесплатно – постали сте универзитетски професор, дошли сте на чело једне угледне и богате невладине организације, скућили сте се, изабрани сте у Народну скупштину Републике Србије. Ви данас тврдите како сте спона две државе, будући да имате и држављанство Црне Горе и држављанство Србије.

            У младости сам се борио против оних који су на Факултету политичких наука у Београду основали удружење које је између осталог пребрајало ваше сународнике који су се домогли професорских места. Била је то моја грађанска дужност. Да ли је Ваша грађанска дужност да данас – када сматрате за добро и згодно да нас саветујете да разговарамо са човеком чије силеџије батинају опозиционаре и пале куће новинара и када нам говорите о везама Србије и Црне Горе – подигнете и свој глас зато што на Универзитету Црне Горе практично нема Срба? Зато што у Вашој држави Црногорац има шест пута више могућности да се запосли него Србин. Да ли Вам пада на памет да се распитате има ли особе као што сте Ви у црногорској науци? Отиђите до Историјског института у Подгорици па питајте за историчарку која је удата за Црногорца и има и држављанство и докторат, а нема ни део могућности које сте Ви овде остварили. Србе из Србије, код Вас у Црној Гори, интегришу само ако желе да грде своју земљу. Да ли саосећате са професором Богољубом Шијаковишћем кога су избацили са Универзитета Црне Горе? Да ли сте осудили прогон средњошколских професора у Никшићу? Да ли Вам је жао Александра Брашанца, који је пореклом из Црне Горе, жена му је држављанка исте, петоро њихове деце су држављани, а власт чији сте прилепак и изданак хоће да га прогна из Црне Горе? Да ли црква мог народа, без обзира што нисте њен члан, заслужује било шта осим Вашег подсмеха? Да ли сте се солидарисали са посланицима Србима које је режим Мила Ђукановића осудио на вишегодишњу робију? Да ли сте устали против кампањи мржње према Србима, чији је циљ њихово затирање и асимилација?

            Хвалите се да имате два држављанства? Да ли знате професоре, да је слична похвала коштала Предрага Поповића, посланика у Скупштини Црне Горе и рођеног Баранина, црногорског држављанства? Зашто велики грађанине и демократо не одете сада до црногорксих власти да се сами пријавите, пошто је очигледно да у земљи националне сегрегације за Вас Црногорца  и за тамошње Србе не важе исти закони?

            Нисте, наравно. Вама и Вашим санационалистима са Факултета политичких наука исти су они који су у Вашој земљи успоставили апартхејд над Србима и сви ми који се на то само жалимо.

            Да ли разумете да се ближе дани када разговора више неће бити? Ја сам професор универзитета као и Ви и по чињеници да се за Вас, после невероватних успеха које сте у Србији постигли, нису отимали ни Британија, ни Немачка, па ако мало размислимо, ни Ваша Црна Гора, схватам разлоге Вашег успеха у мојој несрећној, пониженој, однарођеној и окупираној отаџбини. Желите ли да се ова наша кукњава и жалбе претворе у пасиван отпор? Да Вам у будућности у Београду, поред обожавања аутошовинистичких кругова, неправдом огорчена већина добацује на улици, да Вам келнери проливају кафе на крило и пљују у јело, да децу шаљу да Вас ударају у цеваницу, а псе пујдају да Вас уједу у идентитетски најважнији део Вашег тела?

            Да ли разумете да лицемерним и неправедним понашањем изазивате револт који није добар нити за једног актера политике у Србији?

            Поздрављам Вас. Желим Вам да се освестите и пригрлите правду, или да, макар из пристојности, неко време заћутите.

                                                                                                Чедомир Антић 

Posted by
Categories: Текстови и анализе

1 Коментар на "Чедомир Антић: Отворено писмо г. Владимиру Павићевићу" Оставите коментар
Miodrag
24. јуна 2019. at 17:30

Cedomire, svaka rec je više nego tačna! Medjutim, ja napade iz CG doživljavam samo kao deo spektra osvajaća Srbije.Posto ne pripadam nikome iz tog spektra, vec sam Srbin- Srbijanac imam pravo da ono što je moja cela porodica i ja gradila cu bar verbalno cuvati.

Оставите коментар