понедељак, 22 јуна, 2020 у 1:38PM

Госпођо професорко, амбасадорко,

Само да знате каква ме је част обузела када сам сазнао да идете заједно са мојим народом на литијама. Ви, студенткиња генерације, Црногорка са Кембриџа, докторка са ЈУДИЏИЈА, професорка универзитета, амбасадорка у Француској… И све то са тридесет година! Па нека ми неко каже да је Црна Гора лоша држава. Или да је бар била лоша, јер да је добра данас не би сте заједно са мојом браћом Србима и мојим једноверницима припадницима Српске православне цркве, шетали за светим, чудотворним иконама.

Нешто сам старији од Вас, али смо практично вршњаци. Од Вашег писма јавности обузела ме је једна милина. У општем смислу. Само… Нешто ме је и зачудило у тој Вашој објави. Кажете како ходите литијама да би сви грађани добили своју цркву. Дакле, Ви не браните Митрополију црногорско-приморску Српске православне цркве. Ви желите њену реформу у „православну цркву Црне Горе“. Питам се, одакле Вам  – као особи која није активна верница, која не би била амбасадорка да није била део режима ДПС-а – морално право да предлажете тако нешто? Пишете како сте гласали за независност, замишљали државу у којој су сви грађани равноправни… То се није догодило. Српски народ је био сегрегиран и обесправљен и пре и после 2006. године. Зашто онда очекујете да ће и та вештачка црква – коју би за Ваше етноцентричне потребе сада од наше, српске, цркве стварали – бити нешто више од једног новог инструмента црногорског национализма? Зар није влада којој сте припадали 1997. године на сличан начин злоупотребила слободољубље и демократичност српског народа у Црној Гори. Били смо браћа када смо се борили за демократију, а онда су Црногорци добили министарска, директорска, професорска и амбасадорска места, а Срби – батине, затворе, судске прогоне, незапосленост, понижења…?   

Да ли разумете чињеницу да владари Дукље, које савременици спомињу и као Србе али никада као Црногорце, нису били православци. Православна црква у Црној Гори постоји само као црква Св. Саве (Србина из Рашке) и Св. Василија Острошког (Србина из Херцеговине). Зато, она је српска црква и тачка.  Ви можете бити православка као део СПЦ или да створите сопствену цркву, али без српских светитеља, традиција, манастира и цркава. Речи ћете како су и Ваши преци градили те цркве. Јесу, али Ви и Ваши неспоредни биолошки претходници и политички узори сте из те цркве изашли рушећи капелу на Ловћену, затирући Ћирилицу, стружћи натписе на ђедовој гробној плочи (као јадни ректор Универзитета Црне Горе), масакрирајући свог митрополита и стрељајући законитог бана. Одричући се ђеда, напустили сте и његово духовно имање. Заувек.

Да ли стварно мислите да нам није јасно да Ђукановић жели управо то што и Ви? Говорите о грађанској држави.  Да ли то грађанско важи само док ви Црногорци држите све полуге власти? Зашто тај принцип нисте прихватили у заједничкој држави Србије и Црне Горе. Ионако сте доминирали. Па Ђукановић 2018. тврди да Срби нису ни у Србији довољно заступљени у власти. Сећам се како су директор моје основне школе, два директора гимназије и један од троје декана мог факултета док сам се школовао били национални Црногорци – не баш као Ђукановић, али исти Ви.

Изгледа, госпођо професорко, да сте у Црној Гори само Ви праведни и исправни. Кажете како Вам смета сегрегација Срба, а сећате се како су Срби сегрегирали Црногорце? Када, уважена академипломатска супер диво? Која је то власт сегрегирала Црногорце у Црној Гори деведесетих година? Мило Ђукановић је председник владе од краја осамдесетих – од Ваше десете године. Како сте постали амбасадорка и професорка ако је он тако лош? Као независни ум и вундекринд? Нисам сигуран. Срећа би била да сте преко оца, ђеде, брата или стрике дошли до могућности да покажете своје капацитете. Пре четврт века једна шаховска велемајсторка питала је вашег тадашњег премијера за улазак у дипломатију. Препирчан ми је и харасерски одговор о томе на ште ће дипломирана политиколошкиња и врхунска сопртисткиња морати да се попне да би добила запослење. 

Ја сам се против Слободана Милошевића борио. И ја сам био најбољи студент, само у осмомилионској Србији. И био сам без посла. Отац ми је изгубио посао и умро у 51 години. Моју мајку је на улици тукла група полицајаца на челу са злогласним пуковником Тутинцем. Где су Ваше жртве? Осим ако жртва није образ, па сте зато увек уз јачег. Можда је тако и данас.        

Ви желите, као и режим, црногорску цркву. Цркве не настају без верника. Где је, у којој парохији, секта Мираша Дедеића стекла довољно верника па да свештеник српске митрополије постане вишак? Нигде. Да ли нас зато данас обмањујете?

Posted by Чедомир Антић
Categories: Текстови и анализе