Чедомир Антић: Писмо преко посредника

уторак, новембар 28th, 2017 у 3:00PM

У културном свету, када се неко потпуно избрука, када изврши неки злочин или га ухвате у крађи, избрукани се повуче из јавности, а ако већ и мора да се огласи стави неку пригодну, вашарску маску на лице како га гледаоци не би препознали на улици и изложили даљим непријатностима и стресу.

Хвала Богу, па је Србија далеко одмакла од развијеног дела света. Код нас су бивши криминалци гости ријалити програма, а искварени политичари имају чланове председништва да се уместо њих обраћају особама које познају деценијама и, што је најважније, које њих добро познају.

Да ли Чедомир Јовановић заиста мисли да треба да своје млађане кадрове, којима на председништву погрешно регистроване секте по имену ЛДП не да писну, шаље мени да их тренирам у политичком дебатовању? Има ли Чедомир Јовановић други начин да се докаже као опозиционар осим да се непрестано брука и квари борбу већег дела опозиције за демократију и напредак?

Мисли ли заиста г. Јовановић да ОЕБС нема никакве везе са питањима владавине права и демократије у државама чланицама? Ако тако заиста мисли, подсетио бих га да је пре двадесет година управо мисија ОЕБС-а разрешила кризу око фалсификованих избора у Србији. У то време су судови државе коју су и ЕУ и опозиција третирали као демократску признали фалсификоване изборе. Питање да ли би, да није било извештаја који потписао г. Фелипе Гонзалес, г. Јовановић икада дошао на власт; а да не говоримо да ли би до нашег времена можда остао скромни и сирмашни српски националиста. Такође, да ли је господин Јовановић свестан чињенице да модерна и демократска политика треба да буде вођена аргументима а не дисквалификацијама. Одакле му, зато, право да суди о политичарима и интелектуалцима који за разлику од њега имају и неку другу каријеру осим партијске, а чије биографије не могу да се реконструишу само на основу хроника жуте штампе? Не пада ми напамет да се на овом месту присећам свих неподопштина које не кваре, већ напротив, које дефинишу животни пут и развој господина Чедомира Јовановића. До уласка ЛДП у коалициону власт са СПС у Граду Београду та његаова политика била је проста екстермистичка провокација са циљем да му донесе некакву испрва политичку, а потом само материјалну корист. После тога он је остао само носилац политичког предузећа које покушава да преживи између банкрота и суда.

Сигуран сам да господин Јовановић пред собом има много динамичних и занимљивих година које ће бити испуњене нерадом, доколоцом и деструкцијом. Тако је то нажалост са свима који су вотку са лајмом претпоставили вери а личне интересе општим. Пожелео бих му све најбоље и много успеха, али знам да је он свој напредак одавно довео у корелацију са пропадањем напше државе и народа. Зато бих му пријатељски поручио да се потруди да буде што неприметнији, а ако већ мора да се огласи, ред је да у скаладу са имиџом легионара који је 2000. године знао да отрпи и хладну воду у „Хајату“, прикупи храброст и суочи се са својим критичарима баш као што ће се једнога дана, уверен сам, и судски органи суочити са њим.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар