уторак, 3 маја, 2022 у 9:42AM

Lazar Tomanović (1845-1932) bio je dugogodišnji predsednik ministarskog saveta Kneževine i potom Kraljevine Crne Gore. Školovao se u Pešti i Gracu, studirao prava i filozofiju. Bio je doktor nauka. Ovaj primorac, aktivan širom ondašnjih srpskih zemalja, bio je tako veliki Srbin da ga je, čak i najznačajniji savremeni crnogorski separatista Slavko Perović (koji je svojevremeno tvrdio da bi Crnogorci mogli, samo ako požele postati i Kinezi), kao takvog opisao.

Ipak, postoji nešto osobeno u kulturi raznih krajeva, često i unutar jednog i jedinstvenog naroda, na šta treba ukazati. Pre fašizma i komunizma, koji su značajno uticali na stvaranje moderne crnogorske nacije, bilo je tih elemenata prevrtljivosti i kod ovog čoveka rođenog u kraju koji je tek 1945. postao deo neke crnogorske države. O toj istorijskim usudom nametnutoj nestalnosti, pisao je Fernan Brodel pripisujući je stanovnicima pojedinih krajeva Sredozemlja. Mi smo je videli u karijerama mnogih, naravno nikako većine, savremenih crnogorskih političara. Setimo se mnogobrojnih primera, od Đukanovićevih početaka do ekstremnog slučaja bivšeg premijera Zdravka Krivokapića.  O ovome valja razmisliti i kada slušamo Daliborku Uljarević zvanu Dada, koja se ponašala kao kod kuće kada je jahala na Studentskom protestu u Beogradu 1996. i 1997. godine, koja danas oštri crnogorski nacionalizam na Srpskoj pravolsavnoj crkvi mada misli, ta više uobražena nego izaobražena gospđa, da je „crkovno“ opozit „svetovnom“.

Jedan nastup spomenutog Lazara Tomanovića iz 1909. sa zbunjenošću su prenele nemačko-zagrebačke novine. Ovom prilikom želeo bih da skrenem vašu cenjenu pažnju na čudnovat primer koji, bez obzira što nas od njega odvaja više od jedanaest decenija, zvuči jako poznato.

Intervju Lazara Tomanovića novinama Agramer Tageblatt.

Sa predsednikom crnogorskog ministarskog saveta razgovarano je i o Makedonskom pitanju. U to vreme (početkom 1909) londonski Tajms pisao je o povezanosti delovanja Austrougarske i Bugarske – budući da su na jesen 1908. praktično istovrmeno poništilesuverenitet Osmanskog carstva, prva nad Bosnom i Hercegovinom, a druga – nakon što je proglasila nezavisnost – nad samom sobom. 

Do tog vremena Bugarska je sa dozvolom i uz pomoć Osmаnskog carstva već trideset godina sprovodila politiku bugarizacije u Vardarskoj Makedoniji. Do 1912. svega 19% posto stanovništva oblasti i dalje je imalo srpski nacionalni identitet, a na severu i delu zapada oblasti Srbi su činili većinu stanovništva. Ipak, u Vardarskoj Makedoniji Srbi su i dalje imali udeo isti onome koji će Hrvati zapremati u Jugoslaviji. Takođe, sva trojica episkopa u eparhijama ove zemlje, voljom stanovništva, postali su srpski arhijereji odani Vaseljenskoj patrijaršiji a ne Bugarskoj egzarhiji. Uprkos tradicijama, istoriji, mitovima, velikim uverenjima, ali i činjenici da je Srbija bila jedina evropska država bez izlaza na more i da bi joj bugarsko zauzimanje Makedonije zatvorilo ionako nesiguran tranizit ka Solunu, koji je tada imala preko osmanske teritorije (carstvo nije bilo zainteresovano za blokadu Srbije), baš kao što bi u slučaju Grčkog zaposedanja Soluna prelazak preko prijateljske Grčke (bugarski nacionalizam video je polovinu Srbije i Beograd kao stare zemlje svojih careva i kanova) bio siguran, dr Tomanović je u ovom intervjuu tri puta za sebe rekao da je „bugarofil“, a onda je izjavio i da podržava stvaranje Velike Bugarske:

 „Izvodi Tajmsovi neće u svemu odgovarati stvarnom stanju stvari; ja hoću da vam najpre tačno formulišem svoje mišljenje o Bugarima. Radi čega se mi Srbi sa njima svađamo? Radi Maćedonije. Je li Maćedonija srpska? Nije. I kada već ne može drugačije biti, kakve štete mi možemo otuda imati, ako, kad jednom, sticajem prilika to pitanje izađe na dnevni red, Bugarska zavlada Maćedonijom?

• Velika bi Bugarska tako bila ostvarena i kakva bi tada sudbina Srba na Balkanu mogla biti? Pitao je dalje novinar.
• Pa ako će biti stvorena i velika Bugarska, t. j. jaka bugarska država, što to može smetati Srbima, kada je mnogo teže, zbog mnogih ozbiljnih i teških smetnji, sa pogledom na današnje stanje stvari, stvoriti jednu jaku srpsku državu. Ali ako Bugarska postane moćna država, ona će i Srbi na Balkanu moći nešto dobiti od saveza sa Bugarskom. Maćedonija je danas jedna smetnja dobrim odnosima između Bugara i Srba. Kada bi se ovo pitanje rešilo u ovome smislu, oba bi naroda bili upućeni jedan na drugi; jer bi tek tada videli da jedan bez drugog ne mogu napredovati.“

Rekao je to prvi čovek vlade Kneževine Crne Gore, koja se u ono vreme zaklinjala u Dušanovo carstvo i srpstvo.  Istorija je pokazala da je Austrougarska još 1905. odlučila da Srbiju više ne pretvara u satelitsku državu ili koloniju već da je ugasi kao državu zadržavajući njene gradove Beograd i Kragujevac. Niš i istok države pripao bi Bugarskoj. Autori u Dnevnom listu, bliskom stranici Ljubomira Stojanovića, Ljubomira Davidovića, Milana Grola, Jovana Skerlića – dakle Samstalnim radikalima, u to vreme svakako u najvećoj meri demokratskoj i reformskoj stranci u Srbiji, naslovili su vest o ovom intervjuu sa „Glupost ili izdajstvo?“. Zaključili su svoj komentar sledećim biranim rečima:

            „Mi posle ovoga ne znamo šta bismo pre činili: ili da sažaljevamo, što se jedan čovek, koji je ovako što izgovorio, u opšte može nazvati Srbinom, a kamo li da bude prvim doglavnikom  vladara jedne srpske države, ili da se pre smejemo komičnosti bednog državnika, koji na ovakav način tretira ozbiljna državna pitanja.

            Šta li će samo sad na ovo reći zastupnici kneževih perjanika u Beogradu? Hoće li se oni, po dužnosti, složiti sa ovim „idejama“ Dr. Tomanovića i njegova Gospodara?“

(„Глупост или издајство“, Дневне новине, 13/26 Август 1909. године, Год. XXVII, Бр. 224., 2)          

Uporedimo ovo sa pričama koje smo slušali tokom proteklih godina.

Čestitom dovoljno.

Posted by Напредни клуб
Categories: Ставови, Текстови и анализе