Чедомир Антић: Политички маневри…

понедељак, мај 14th, 2018 у 7:57PM

У Вашингтону су се представници западних сила окупили како би, између осталог, договорили тактику око коначног споразума између Србије и отете покрајине Косова. Снажна баражна ватра Вучићевог медијско-пропагандног апарата, јача од совјетске ватрене стихије пред Берлином 1945, започела је припему за коначно слуђивање српског народа. Све иде добро и све је по ко зна који пут стављено у погон како би београдске власти из свега изашле чак и јаче и популарније.

Као прво, народу треба објаснити да би га Вучићев режим најрадије водио у велики и страшни, али тријумфални светски рат. У том рату победиле би Руска Федерација, НР Кина, Индија и Бразил, заједно са Србијом. У њему, најтежем и најкрвавијем у историји, сви би много пострадали, посебно би велике биле жртве благочестивих и мартирских породица првих људи српског режима (као и увек до сада, уосталом), али би сви обични грађани, посебно они са малим пензијама, остали добро, здраво и на броју. Можда би, али само можда, патили као оно око Ђоковића (кога смо чим је почело да иде мало лошије сви заборавили и још смо љути на њега) па би било неопходно некада устати ноћу и гледати пренос неке велике победе наше флоте у Карипском мору или пешадије приликом искрцавања у Северној Каролини. Али кад смо могли за једног преплаћеног тенисера, можемо толико и за наше победнике, који ће нам после омогућити плату изнад 500 и пензију изнад 300 евра… Нико међутим не жели рат, осим луде опозиције која би га из ината према тешком генију Александру Вучићу свакако изгубила. А можда не договоримо све како треба, па се рат мало одужи, а стране инвестиције прекину и шта би онда…? Према томе, ту су дворски опозиционари на десници задужени за пљување парламентарних гостију и цепање страних застава, као и њихови другосрбијански близанци који би осим да служе Вучића волели да Београд буде подељен на хрватску и албанску окупациону зону. Сви они заједно гаде народу све што није и не представља Вучић. Но да не буде забуне, у овим кључним моментима за преговоре ми смо показали зубе. Јесу српски посланици у Приштини омогућили избор и Тачија и Харадинаја, и тачно је да је Вучић Бриселским споразумима омогућио да „Репубљик Косова“ интегрише Србима насељени север покрајине, као и да се међународно додатно афирмише. Омогућили смо пријем репубљике у Међународни олимпијски комитет, али сада ПРИНЦИПИЈЕЛНО не дозвољавамо косовским рукометашима да дођу у Србију, а није нам драга ни посета парламентараца скупштине у којој седе и Вучићеви подрепаши и слугерање изабране упркос бојкоту косовских избора од стране већине Срба.

Све то међутим на страну, кад је Вучићев режим доказано патриотски, ко још нормалан може у њега да сумња? И то није довољно. Амерички амбасадор је споменуо питање медијских слобода у Србији, а дежурни родољуб у влади, министар одбране Александар Вулин одговорио му је директно и по имену. Амбасадор Кајл Скот узвратио је, вероватно уверен да је у оквиру његових ингеренција и да буде најбољи грађанин наше земље, алудирајући да је Вулин корумпиран. Уопште, код нас се одавно зна све, осим што није јасно ко је већа будала. Чини ми се да их из САД и ЕУ код нас упорно и систематски већ деценијама извозе.

И да ствари не остану на томе, пошто су преговори озбиљни и Вучић очигледно није спреман да ризикује са прихватањем модела „две Немачке“ и фактичког безусловног признања независности Косова, потребно је још мамаца и „варалица“ за необавештене и доконе бираче. Док наш председник, свестан да Србима на КиМ чак није понуђен ни најнижи степен политичке аутономије, мољака било какву размену територија како би народу објавио да је сачувао бар делић свете земље и на њега вратио Вулинове дивизије, досетио се да би могао да отвори питање антифашизма. Вулин – тај проносирани неокомуниста, јуловски кадар чије је занимање и образовање непознато јавности, али је сигурно да ни војску није служио – послао је представнике Војске Србије да на више места положе венце поводом Дана победе. Једна група отишла је и на Равну гору. И док се сви баве тиме, уместо Вучићевим вапајима о томе да „очекује нешто за узврат“ ако призна независност Косова (за шта се полажећи председничку заклетву заклео да неће никада учинити), влада ћути и чак чујемо тврдње да су ови војници тамо отишли самовољно.

И на крају ће посилни црвеног војводе Шешеља можда још и казнити представнике српске војске новчано или деградацијом. Упркос чињеници да су четници Драгољуба Михаиловића били антифашисти и борци против нацизма и фашизма, што доказују тврдње Химлера из 1942, Хитлера из 1944, одликовања председника САД Трумана из 1948. и Џорџа Буша Млађег из 2005. године, политичко опредељење већине стрељаних талаца у Србији до 1944, број уништених непријатељских возова и спашених савезничких пилота и војника (524 !)… У крајњој линији 2004. Народна скупштина Србије признала је равноправност партизанским и четничким ветеранима. Пре две године генерал Михаиловић је коначно рехабилитован…

Међутим, како рехабилитовати Вучића и Вулина када нити су невини нити су спремни да се промене.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар