Чедомир Антић: Политизација Универзитета Црне Горе

понедељак, 1 јуна, 2020 у 2:36PM

Наше институције су затечене на спавању !… Матија Бећковић је академик, зашто нико из наше Академије није реаговао?… Чедомир Антић је професор на Филозофском факултету у Београду и њему је Филозофски факултет из Никшића небројено пута одговарао, као једини ко је био истрајан и који је реаговао у оваквим случајевима. Остали су спавали !” – сеђаху почетком 2020. године на програму Радио Бара мр Милон Шчекић, докторанд на Филозофском факултету у Никшићу и друг му, те роњаху горке сузе.

Значи за то служе универзитетске и научне установе у Црној Гори!? За политизацију и шовинистичку кампању стварања нове нације?

Милон Докторанд (даље М.Д.) је превише културан. Истина је да ми не одговара ванредна професорка Нада Томовић, ни узвишени професор доктор Живко Андријашевић, чак ни орни дукљадемик Шербо Растодер не узима перо у руку. Увалили су прљави посао њему, кога су тек били запослили. Дали су му то младом и недоказаном, већ зашлом у пету деценију – коме су менторку доделили тек пре месец дана (после три године службе) у гужви пандемије. Ружно је најмлађе слати на страшне ревизионисте: академика Људобрага Димића, проф. др Предрага Ј. Марковића и моју маленкост. Подсећам да сам од стране Слободана Милошевића, политичког деде савремене црногорске државности, још  пре четврт века оптужен и полицијски истраживан као терориста. Како вас никшићи професори није срамота да истурате М. Д.-а,  који је, иако оцвао, међу вама и најсвежији и најнаивнији?! Да ли сте слушали интервју вашег поглавника, где лепо каже како сам спреман и да убијем?

Баш сам се изнервирао због тих приказа и интервјуа млађанога ђеда Милона. Пре свега, бојим се да је запоставио свој драгоцени научни рад бавећи се двема књигама популарне историје. Када су му први пут дали задатак, на партијском – овај одељенском, катедарском, усташком… – каквом год састанку, они су га за први приказ и снабдели некаквом анализом. Међутим, опет је грешио. Изгреши у тексту од 1.000 речи док анализира текст од 100.000 речи. Не зна када је први пут споменута област Црне Горе, није му познат османски устав из 1876. године, није у стању да преброји ни атентате на Александра Карађорђевића… Лењ је и да провери на ком институту и у ком звању ради др Александар Раковић. Аљкави и недоучени духовни провинцијалац.

Нажалост, то је црногорска реалност. Злоупотреба науке у политичке сврхе, корупција, политичко запошљавање… Милон Докторанд је заиста прави избор за будућег професора таквог универзитета. Дипломирао је на Кембриџу (како зовемо његову алма матер, Универзитет у Косовској Митровици), мастер је одбранио на Кенедијевој школи јавне управе на Харварду (како зовемо Факултет правних наука, на приватном Универзитету у Доњој Горици, Подгорица) и сада је дошао да модернизује студије историје на Филозофском факултету у Никшићу. Мастер му је за тему имао црногорску дипломатију балканских ратова, међу изванредно малобројним књигама препознајемо интересовање за Први светски рат. Докторска теза посвећена је послератној историји црногорских Албанаца („Модернизација и индентитет“, „прогона“ нема у наслову. Наравно, прогонили су их само у Србији и Македонији). Онај ко би М.Д. назвао полихистором не би погрешио, пошто као магистар правих наука (међународних односа) и специјалиста за историју Црне Горе у другој деценији 20. века, предаје историју Балкана у средњем веку и помоћне историјске науке.

Када је стваран Филозофски факултет у Београду његови оснивачи школовали су се у Бечу, Минхену, Берлину, Паризу… Многи од нас су наставили ту традицију. Филозофски факултет у Никшићу ослоњен је на академски Београд и самог себе. Тако је и са М.Д.-ом коме је, колико видим, менторка моја колегиница проф. др Дубравка Стојановић.  Лепо, али чему онда толика повика на Београд, када су тако чврсто  (патолошки или можда својим  скромним способностима) везани за нас?

Остаје ми да и даље радим. Можда ће ме једном Филозофски факултет у Никшићу озбиљније „приказати“. Моја књига Српска историја је од М. Д.-овог ступања на Универзитет ЦГ изашла у четвртом и петом издању, објављена су и три њена енглеска издања. Размишљам шта да радим са толиким новцем. Београд је скуп, а у раскораку сам – много је за ауто, мало је за стан. Можда да се манете медиокритетског М.Д.-а и опскурног Новог магазина његове вршњакиње Надежде Гаће, па да ме Живко, Нада и Шербо критикују преко Пинка и НИН-а?

Академици , даћу вам проценат ако ме погурате до стана у Београду.        

* „Милани“ су: Обреновићи, Ракић, косовски јунак… Овај Милов Шчекић је „Милон“.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар