Чедомир Антић: После 25 година

среда, 12 августа, 2020 у 2:44PM

Српско питање у Хрватској је решено. Народ који до 1991. никада није ратовао против Хрватске, оставши на половини свог броја после геноцида и исељавања, избачен је из устава и стављен ван закона како би Хрвати добили своју етнички чисту, независну државу. У грађанском рату Срби су гинули, гледано по уделу у укупном становништву, двоструко више него Хрвати. Трајно их је протерано око 400.000 или више од 70%. Више од 30.000 српске деце је покатоличено.  Убице Срба су десет пута ређе суђене него убице Хрвата. Ћириличне књиге у хрватским библиотекама су јавно спаљене. Тек су остаци остатака српског народа после 1996. добили нека права, али су инциденти и даље бројнији него на Косову (где је рат вођен четири године касније, а статус покрајине и даље није решен). Данашњи српски политичари у Хрватској су од 1990. одани хрватској нацији. Они су смоквин лист ругла голотиње једне недозреле, идентитетски несигурне и на много поља фрустриране, закаснеле нације.  

Хрватско друштво већ четврт века живи између понора националне пропасти – дана српског ослобођења Вуковара (18. новембра 1991); и тременса једине војне победе у протеклих 1100 година –  офанзиве на Републику Српску Крајину коју су пресуде Хашког суда и суда у Сједињеним Државама огласиле као злочиначки подухват. Прошле године је Пенава, шовинистички градоначелник Хрвата у Вуковару, прогонио малолетнике зато што једном приликом нису устали када је свирана хрватска химна. То је човек који одбија да спроведе закон кад је реч о равноправности Срба. Ове године су успели да поткупе вође Самосталне демократске српске странке па је Борис Милошевић дошао да учествује у прослави „победе и домовинске захвалности“ на Книнској тврђави.

Тиме су Срби у Хрватској престали да имају своју политичку странку.  Њих око 150.000 преосталих не смеју да кажу ни којој цркви припадају (свега 40.000 признаје да су део СПЦ, једнак број лаже пописиваче како су део румунске цркве). Највише Срба гласа за шовинистички СДП. Председник Хрватске и један од вођа СДП Зоран Милановић јавно се хвалио да му је деда био усташа, Србију је назвао „шаком јада“, а БиХ „фекалијом“ (и то на енглеском). Замислете да се неко у Немачкој хвали дедом који је био у СС-у?! У таквој држави СДСС добијао је између 10 и 20.000 гласова. Држава им је запошљавала 800 људи и давала новац за културне, просветне и друге активности. Та давања и запошљавања била су полуга која је под притиском шовиниста (што чине консензуалну већину хрватског парламента) учинила да СДСС престане да буде „самостала“ и „српска“. Треба сачекати само да поумиру старци и старице, а Срби падну на мање од 100.000 људи, па да нам узму и цркве. Активираће унсовца (фашистичка тајна полиција у НДХ) који већ годинама држи регистровану „Хрватску православну заједницу“, па мисле да ће завршити са Србима. Пропис о рушењу гробаља напуштених српских села су већ донели – исти они који су на приморју одавно показали колико им је стало до урбанизма.

Геноцидни хрватски рат против српског народа никада нећемо заборавити.

Када говоре о злочинима у Сребреници или у Приједору хрватски и бошњачки националисти непрекидно рачунају како је реч о злочинима који су трајали током целог рата. Срба у Крајини у сличним околностима  током трајања рата погинуло више од 7.000. Само за време седмодневне акције „Олуја“ убијено их је око 1.800, међу којима више од 1.100 цивила. За овај злочин, у коме су учествовали официри и авиони НАТО-а , одговарала су само тројица војника – један од њих је Хрват!

Италијански посматрач забележио је да су хрватске убице месецима после завршетка операције сваког дана убијале по пет или шест преосталих стараца и старица. У селу Груборима су десет дана после завршетка рата стрељали осамдесетогодишњаке, неке од њих су поклали, једној жени су одсекли пола лица.  Пред запаљеним селом је генерал Чермак, предратни сервисер клима уређаја, лагао новинаре како су тамо били српски диверзанти.  За све је одговарао један хрватски војник који је одлежао симболичну казну затвора. Чермак је данас један од најбогатијих Хрвата. У селу Вариводе такође су масакрирани цивили. У Двору на Уни измрцварени су и убијени штићеници дома за особе са посебним потребама!

Хрватска условљава приступање Србије ЕУ решавањем питања несталих. Срби су чинили 15% становништва Хрватске и око 50% несталих.  Хрватска влада нариче над њиховом судбином а опструише откопавање српских гробница.

Српске  жртве нећемо никада продати,  чак ни ако монета буду наши сопствени животи.  Наше новомученике нећемо заборавити. Никада.      

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар