Чедомир Антић: Правда

понедељак, 23 новембра, 2020 у 1:34PM

Драги професоре,

Тачно је, народу треба хлеба. И новца, забаве… Добар део грађана правду доживљава као освету, а будући да је подржавао неправедне власти ту освету види као обичну забаву. Треба бежати од тога. Правда је важна зато што она подразумева непристрасност, установе које грађанима пружају гаранцију да ће власти убудуће имати законски мандат, те да ће од владине самовоље, себичности, похлепе и незнања имати ко да их заштити. Као што сада треба да говорите о два или три велика пројекта које ће Ваша влада по сваку цену започети и спроводити током трајања мандата – тако треба да говорите и о споровђењу правде. Та правда има две димензије. Диктаторски, тоталитарни режим и његов тек неукусно и неуспешно демократским шминкама умазани наследник, нису само неправдени, злочиначки и криминални током протеклих десет или четрнаест година. Није свет почео стварањем независне Црне Горе, која је прекинула свакуи везу са старом државом Петровића, а није све настало ни 1997. ни 1990. године. Од 1941. до 2020. на простору Црне Горе убијене су десетине хиљада њених грађана, спровођен је геноцид над српским народом, затирана је православна црква и страдали су други народи. Прогоњени су слободумници, образовани људи – со једног друштва. Последично страдале су и биле обесправљене и њихове породице и потомци до наших дана.

Мртве је немогуће васкрснути, бар са позиција једне владе. Такође, пропуштену животну срећу, па чак ни новац и имовину није могуће у потпуности вратити. Ипак, могуће је учинити правду. Управо то је највреднија, најлепша и најважнија дужност човечанска. Зато је од немерљиве важности да Вашу владу започнете тако што би парламенту предложили један сет анти-ауторитарних закона. Осим припадника бившег режима нико не би требало да се овоме одупире. Отварање досијеа политичке полиције, рехабилитација жртава претходних режима, денационализација и реституција свуда су представљале темељ обнове грађанских друштава и стварања демократије. Некаква комисија за истину и помирење свакако би такође добро дошла. Велике силе, посебно они који Вас свих ових месеци подржавају, инструирају и уцењују не би смеле да буду против тога. Они против којих ратујете, а на челу сте им били, ни они који су Вам савезници, никако не би смели да имају нешто против доношења и спровођења ових закона. Они су у интересу свих верских заједница, а ако добро размисле и свих народа Црне Горе.

Шта ће донети спровођење ових закона? Донеће, без много сумње мир јавности. Ако се определите за немачки модел откриће се коначно кога је децанијама потказивао и уништавао кум, кога рођак, комшија, брачни друг… Биће то тешко, али важно за нормалан живот поколења. Држава ће се извинити грађанима и гарантовати да ће у будуће бити њихов слуга а не крвник. Грађани Црне Горе неће више ратовати једни против других, нити ће у обесправљености својих сугарађана или њиховој несрећи проналазити своје инетерсе. Можда ће неки од функционера режима због свега овог завршити пред судом, али искуства Ерика Хонекера и Маркуса Мише Волфа показују да ту не сме бити реч ни о освети ни о казни, већ о поруци да више никада државни чиновници не прогоне своје суграђане противно закону и мимо суда, као и да подршку за своје, колико год узвишене политичке идеје, не траже више од неодговорних и агресивних страних сила.

Ми смо у Србији делимично извршили овај процес. Борили смо се. Донели смо законе. Али није било воље за велику промену набоље и истински национални узлет. Учествовао сам у рехабилитацији Слободана Јовановића и Драгиљуба Михаиловића. Успели смо да их рехабилитујемо на правно исправан и историографски брилијантан начин. Пред светом, посебно силама које су у Другом светском рату браниле демократију, постигли смо тада важан успех. Ипак, елита у Србији бежала је од тога. Разлог томе није само у чињеници да она великом већином потиче од комунистичке номенклатуре, а не од убијене и истражене елите српске и југословенске монархије. Радило се пре свега о једном историјском умору и зато и нисмо постигли оне важне и велике успехе који су очекивани од промена из 2000.  Кад је реч о денационализацији и ту је много учињено али су је власти спровеле појединачно, волунтаристичи и тек након приватизације. И док је свега 30% наших политичара било за денационалнизацију, 98% грађана ју је подржавало – а свега 1% је нешто потраживао.

Покажите да нисте, као у случају Србије, гора елита од народа. Докажите да Вам је власт средство да спроведете неке идеале, а не само личне тежње и туђе налоге. Пођите од св. Јоаникија Липовца – не може се бити и светитељ и злочинац.     

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар