Чедомир Антић: Председниково понашање

понедељак, 24 септембра, 2018 у 9:42AM

У наставку можете прочитати одбијен текст др Чедомира Антића, досадашњег редовног колумнисте листа „Политика“. Након неприхваћеног текста, редакција овог некада угледног листа, није се удостојила ни да одговори на дописе које им је упућивао др Чедомир Антић по овом питању.

 

Сећате ли се емисије по имену „Радикалски таласи“? Не? Мора да сте млађи од двадесет година или сте крајем деведесетих били у коми. Могу да Вам кажем да нисте ништа важно пропустили. Било је то искуство без кога се могло. 

ТВ „Палма“, на којој је овај формат нередовно емитован, била је телевизија намењена замлаћивању духа. Дом народњака, порнографије и наравно богиње Сербоне и црногорског Римљанина чији су преци служили у 15. легији, а он сам био председник југословенске владе у избеглиштву јер му је тако препоручила ЦИА, иако је знао и зна да су Срби народ најстарији… Телевизију је водио колоритни лик који је за време бомбардовања вртео оловку и у претечи влогова претио заробљеницима печењем на гигантском ражњу поред срушеног новосадског моста. Када није он говорио, обраћао се стрико. А када му је један сличан њему засметао, монтирао му је портрет у порно филм.

Слободан Милошевић, тај како видимо како дечачки тако и данашњи идол председника Вучића,  дао је свој последњи интервју на слободи управо ТВ „Палми“. Има разлога – свет „Палме“ и „Пинка“ Милошевићево су највеће и најтрајније завештање.

Радикалски таласи“ бавили су се, гле чуда, углавном радикалским противницима. Године 1999. срамотно су издали Косово и Метохију (докле год су могли успешно се кријући иза храбрости српске војске и народа), а онда су грдили и исмевали оне грађане који су због тога протестовали. Екипе „Радикалских таласа“ пратиле су непрегледне колоне демонстраната из Савеза за промене. Примете неког ко се ту нашао а чудно се понаша или је под дејством алкохола, па му приђу и „интервјуишу га“. После мало измонтирају и емитују. Ђинђићев интервју некој страној телевизији, у коме грешком употребљава немачку уместо енглеске именице „опозиција“, понављали су до изнемоглости. Главни уредник тог медијског смећа био је Александар Вучић (војвода и професор се и тада плашио да га „не упецка струја“).

Наши медији су данас листом – са изузетком пар традиционалних над којима влада држава, па поред невероватног простора који дају Великом вођи дозвољавају и мало ванконтекстуалне монолошке критике, те неколико страних медија са којима власт има споразум – „Радикалски таласи“. Уз стварне ријалитије, они нису ту да дезинформишу, већ да затуку наш народ.

Пре нешто више од године звали су ме са Студија Б ради опширне изјаве за документарни филм о историји модернизације Београда. Не сарађујем са РТВ Пинк, никада нисам. После неколико дана на некој од телевизија ове медијске хоботнице у служби браће Вучић, две реченице које сам рекао, извађене из контекста, ишле су као најава емисије у коју нисам позван нити ми је речено да ће овај материјал бити коришћен у ту сврху. Емисија је посвећена глорификацији сумњивог пројекта „Београд на води“ и Вучићевог режима. „Новинарка“ којој сам дао изјаву ми се није јављала на телефон, новинарска удуружења нису одговорила на моје жалбе. Пре неколоко месеци емитована је емисија на Спутњику у којој сам учествовао. Говорио сам о уставној недовршености и кривио режим зато што, одржавајући Србију као уставну руину, осигурава своју власт а државу осуђује на судбину Македоније. Неколико дана касније Информер – новина са којом не сарађујем зато што је њено прво лице Драган Ј. Вучићевић 2008. године, још док је служио другом газди у Пресу, фалсификовало цео мој ауторизован интервју – ставио ме је на насловну страну тврдећи да упозоравам како Србију чека „македонски сценарио“. Режимски аналитичари даље у тексту објашњавају како ће опозција уз помоћ странаца силом оборити предобри Вучићев режим.

Режимски медији су пре пар дана објавили како сам још 2011. „подржао независност Косова“. Као најновију вест опет су навели измонтирани делић емисије старе седам година. Чак ме нису ни исправно потписали. После режимска новинарка пита председника републике, пред неком установом коју је својим рукама саградио или макар обновио, шта мисли о томе. И он одговори, и у име државе легитимише те бесмислице.  

Вуку Јеремићу је суд одбио тужбу када је Александра Вучића тужио зато што га је јавно оклеветао. У Хитлеровој држави суд је примењивао имунитет шефа државе без да се овај на њега позвао. Када је исти Јеремић оптужио и изнео доказе да отац министра Небојше Стефановића има заједничко предузеће са особом која извози оружје у Саудијску Арабију одакле исто иде даље у Јемен и Сирију, није било одговора. У демократској држави уследиле би судска и парламентарна истрага. Ако се утврди да је крив – оставке и робија. Ми смо добили само нове лажи и клевете.

Докле тако? Могу ли иза оваквих средстава стајати узвишени циљеви и честит човек?

 

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар