Чедомир Антић: Програм опозиције

понедељак, 6 маја, 2019 у 11:56AM

Протести опозиције су опстали. То је велики успех упркос режиму и свој државној власти коју је злоупотребио како би спречио да на видело изађе воља најбољег дела српског народа да не дозволи рушење демократије, парламентаризма и старих и слободних установа његове државе. За то време Савез за Србију представио је два документа: Програм СЗС и Споразум са народом. Оба ова програмска манифеста имају ограничену и пре свега пропагандну вредност. Искуства, посебно оно из 2000/2001. године пред преузимање власти у Србији, али и из 1997. уочи ступања на чело Градске управе у Београду, говоре у прилог потреби доношења јаснијих и прецизнијих докумената.

Није тачно да ће Вучићев режим преузети добар програм СЗС. Да је режим био у стању да спроводи добар пограм он би то већ одавно учинио. Маркетиншки је могуће упропастити неке идеје, али не и идеале и начела. Није тачно ни да програмске и идеолошке разлике сметају чланицама СЗС да усвоје конзистентан програм који представља нешто више од списка лепих жеља. Велика већина наших политичара, а то је данас европски усуд и мода, немају одређену и чврсту идеологију, нити јасан програм. То можда јесте део духа времена, али наши проблеми нису савремени нити су у духу времена. Србију треба поново устројити као правну, функционалну и демократску државу. То не могу неки тамо Макрони, Ханови, Мејове или, не дај Боже, Јункери.

СЗС грађанима треба да понуди слободу и демократију. Дакле нема више октроисаних устава, нити чанколиких омнибус-закона, који треба да мумифицирају Брозово недело.

На застави опозиције мора бити демократски изабрана Велика народна скупштинина – Конституанта. Дакле, уставотворна скупштина. Тамо ће сва питања бити отворена и о њима ћемо одлучити као једна и недељива, демократска, европска нација. Већина ће преузети одговорност, мањина ће добити заштиту и биће лојална демократским и парламентарним правилима.

Без Владе националног спаса – привремене владе најстручнијих и најчаснијих, нема слободних избора за Уставотворну скупштину. И формирање те владе треба да буде на застави општенародног покрета, који не пристаје на стварање Вучићеве диктатуре.

Предуслов за изборе мора бити спровођење антиауторитарних закона. Судство мора бити учињено независним и моћним. Једна велика судска комисија треба да за кратко време прегледа судске списе у протеклих неколико година. Под шифрама, да се фамилији не замерају. Баш као и у Румунији, треба да траже неоправдана одлагања, застаревања, техничке грешке… Оне ће одати корумпиране и неспособне, који потом треба да буду најурени из судства а неки од њих и затворени. Такво, самоочишћено судство ваља да добије статус као у Сједињеним Државама. Управо такво судство подједнако ће у будућности гледати и на власт и на опозцију.

Наметање пореза и њихова темељна провера откриће све криминалце  из садашњег режима. До избора треба проверити све од „Београда на води“ до Николићеве цркве и Вучићевог подрума у Јајинцима.

Опозиција мора да се обавеже да више неће сарађивати са антидемократским странкама. СНС и  СПС морају да буду темељно проверени, треба одузети нелегалну имовину, укључујући наслеђе СКС и СКЈ. Убудуће ове странке треба да се пререгиструју и да због лошег наслеђа промене називе.

Кад је реч о великим државним и националним питањима, до почетка рада уставотворне скуптштине СЗС не треба да се опредељује за њих. Само је важно да буде пружен оквир у коме неће бити табу тема. Уставотворна скупштина треба да одлучи са пуном одговорношћу о свему што је отворено и актуелно: од облика владавине, државних граница, преко питања унутрашњег уређења, регионализације, постојања брозоидних аутономних покрајина, до природе капитализма у држави, односа у региону, српским земљама, расејању, моделу и цени социјалне политике, државне улоге у просвети, стварању културног обрасца, екологији…

Другачији приступ говори о непознавању методологије власти, неприхватању демократије, неспремности да се учи из прошлости, немоћи да буде направљен отклон од ауторитарних режима из прошлости или о свему томе заједно.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар