петак, 22 новембра, 2019 у 9:12AM

Ако су циљ власт и моћ, онда у реду. Све је могуће за оног ко нема обзира, зазора ни стида. Међутим, докле могу да стигну држава и њени грађани ако током једне седмице чујемо: да је Црна Гора, уз Џибути и Шри Ланку, на прагу дужничке зависности од НР Кине; пред великим и непотребним послом куповине хеликоптера (а све ради обављања улоге у НАТО-у, који је према речима председника Француске у највећој кризи у историји) и искључена из Егмонт групе – међународне платформе за пружање података о прању новца.

Има ли изгледне будућности за такву државу? Пример Брозове Југославије показује да није довољно имати „развучену“ обалу (за разлику од несрећне Италије!), добар геополитички положај и бескрупулозног скота за доживотног диктатора – па да будућност буде осигурана и заувек светла. Проблем је са диктатурама што, без обзира на привидна и стварна достигнућа, углавном живе у сенци биолошких ограничења својих господара. Похвално је што Црна Гора гради ауто-пут. И треба. Незгодно је што и поред свих невероватних издаја и знатно мањих економских успеха, она нема снаге да га гради сама, из сопствених средстава. Ауто-пут са таквом, недовољном, густином саобраћаја, вероватно није имао довољно заинтересованих за концесију. Властима у Подгорици, формираним на застарелим Брозовим концептима о равнотежи међу великим силама, неспојивим са званичном Дрљевићевом идеологијом квислиншке послушности, било је логично да се окрену Кини. И сада могу да се чуде упозорењима из Вашинготна. Прво је стигло преко Радија Слободна Европа, америчког мегафона у нашим крајевима. За сада чуђење је добронамерно, инцидент се рачуна као глупи гаф настао услед опуштања изазваног „променом цивилизације“ и уласком у НАТО. Мисли ли Црна Гора да преда Бар Кинезима? Знају ли да је у Џибутију створена прва кинеска војна база изван граница народне републике? Тако питају. Знају да ће Црна Гора некако вероватно отплатити тај дуг, или ће некоме другом, мање опасном, продати пола приморја како би затворила то питање, али такво коцкање није дозвољено када сте земљани носач авиона НАТО-а.

Важно је преживети, због чега Црна Гора и купује хеликоптере. Штета је што није имућнија, да поручи један носач авиона од Сједињених Држава, па да им га после да у најам. Само да га усидре пред Баром, ништа више.  

И баш су у овом, сагласићете се, осетљивом тренутку, Црну Гору, због унутрашњих реформи, искључили из те Егмонт групе. Колико таквих држава има у Европи? Да ли је то неопходан корак на путу једног шампиона ка Ервопској унији? Министарка задужена за европске интеграције критикује споразум Србије, Северне Македоније и Албаније о „малом Шенгену“. Каже, „кроз зубе“, како је Црна Гора далеко отишла у постизању највиших европских стандарда. Затим се у бесу одбачене ода, додајући како су их тек „јуче“ о свему обавестили.  Дакле, „шампионку евроинтеграција“ су прескочили у регионалним плановима и то у часу када је, после прокламовања Макронове нове политике  извесно да је улазак било које европске земље нечланице у ЕУ даљи него икада од 1999. до данас.  

Искрено, ко би и и звао Ђукановићеву Црну Гору? Да ли је тачно да је она по глави становника најзадуженија држава региона? Је ли истина да у Црној Гори прогоне српски народ, хапсе и осуђују његове демократски изабране вође? Каква је ситуација са правном државом? Траже изручење, нашег новопронађеног Србина, Светозара Маровића. Чиста одмазда, јер судити Маровићу за какве год злоупотребе, а да Ђукановић већ не служи доживотну робију, значи да је у питању чист политички, верски и национални прогон.  Оставимо, међутим, високу политику: да ли чињеница да у Црној Гори годишње на 1.000 становника убију двоструко више људи него у било којој другој држави старог континета, не говори сама по себи довољно? Да ли треба Нетфликс да сними серију о локалним Ескобарима, Гаљардоима и Ел Чапоима па да оно што сви у Бриселу и Вашингтону знају постане опште и несумњиво сазнање. За сада говори се о Поглављима 23. и 24, која су Црној Гори недоступна, а Хрватска их је испунила пре седам година иако је протерала 400.000 својих грађана, није испунила међународне уговоре, није вратила својину ни омогућила пуна права највећој националној мањини и има годишње три пута више напада на Србе него што их се догоди на непризнатом Косову. 

Није изгледа довољно променити цивилизацију. Наш познати антрополог Зоран Ђирјаковић, дефинисао је од Ђукановића и ДПС-а створену црногорску нацију као „случајно православне Хрвате са менталитетом Албанаца“. Много је у овој духовитој дефиницији елемената који одвајају Црну Гору од њених циљева, које је Хрватска постигла без обзира на већу испољену бруталност.              

Posted by Чедомир Антић
Categories: Текстови и анализе