Чедомир Антић: Рат са мртвима

понедељак, 27 марта, 2017 у 4:40PM

 Видели сте велику победу Северноатлантског савеза! Она се одиграла на територији Црне Горе. То је била победа без рата. Тачније победа пре рата. Према старокинеском теоретичару рата Сун Цуу то је најпотребнија и наславнија победа („без окрвављеног мача“).

  „Силе хаоса и безумља“, да цитирам политичког оца садашњег црногорског режима, завериле су се да дестабилизују младу независну државу. Та завера била је пре свега симболичка, али имала је она своје практичне последице. И наравно, реаговао је министар одбране Црне Горе, Предраг Бошковић. Запамтите то име. Предраг Бошковић, министар у влади коју води сенка, успео је да победи у име НАТО-а, иако малена Црна Гора још увек није чланица овог савеза! Какав успех… У име сенке, што влада у име обичног криминалца балканских габарита, споменути је Бошковић победио мртве.

  Бошковићева величина, значај, храброст и спремност јасно су се показали када је забранио да на спомен обележја наших, српских витезова буду положени венци. Који то режими ратују са мртвима? Какви су то Хитлери и Стаљини у 20. веку забрањивали гроб јунацима и спомен покојнима? Да је Мило Ђукановић у Београду мало више учио праву, а мање политичку школу, досетио би се да европска култура почива на десетак великих дела, једно од њих Софоклово говори и о односу према мртвима.

  Пре десетак година један мој познаник ишао је у име удружења ветерана из недавних ратова да разговара са менаџером великог трговинског ланца. Хтео је да затражи одређене повластице приликом запошљавања за ветеране и њихове породице. Менаџер по имену Ханс му је на сасвим пристојном српском рекао да управа његове компаније цени све угрожене групе и да ће помоћи у мери у којој им је могуће. Онда му је дао свежањ од стотинак картица које омогућавају највећи попуст приликом куповине.

  • Поделите ове картице Вашим људима… Они су се борили за своју земљу, заслужују свако поштовање. – рекао је један Немац.

 Какви сте људи Ђукановићу, Вујановићу, Марковићу, Бошковићу, Секулићу…? Да ли сте уопште људи? Каква је то ваша власт ако је њена цена да се оволико озверујете и понижавате? Први познати Бошко у нашој историји био је Бошко Југовић. Историчари кажу да није постојао. Народно надахнуће наводно је подстакао један зетски властелин српских деспота по имену Бошко Југа. Да га нису повезали са Косовском битком не би се очувало име, као што се нису очувала ни имена Боровина, Милтен, Страцимир, Бранивој… Не би своје презиме имали Бошковићи из Новог Пазара од којих је потекао велики дубровачки, данас и хрватски, научник Руђер Бошковић. Не би, без сумње, било ни Предрагових Бошковића. Ако су већ Ђукановићеви саучесници продали веру за вечеру, српство за власт, и част за НАТО, зашто онда и даље држе имена и презимена наших мученика и витезова. Народ Косанчића, Топлица, Југовића, Хребељановића, Вуковића… То је народ оних што су стали против кукавичког Северноатланствог савеза који је гушио српску државу Крајину а стварао етнички чисто шиптарско Косово. То је народ оних четрнаесторо стараца и деце коју су бомбе НАТО-а убиле на територији Црне Горе. Да су вам Бошњаци дозволили имали би данас празник посвећен Петру Другом Петровићу Његошу. А управо он, наш неумрли владика Раде, каже: „Бог вас клео погани изроди!“ Промените зато презимена и имена да вас заборавимо. Ено вам Хашима Тачија и његови стари су каријеру потражили одричући се свог народа, а добар вам је и Адем Јашари онај лепотан, метросексуалац и јунак који се скривао иза деце.

 После свега, најугледини локатор у историји НАТО-а, Мило Ђукановић, не дозвољава спомен на невине жртве и на јунаке који су пали за државу коју је исти Ђукановић стварао и за чијег је аутократског председника гласао само годину и по раније.

 У Србији се ове године, по први пут на дан напада НАТО-а на нашу земљу, повела реч о могућем уласку отаџбине у Северноатлантски савез. Натоидне организације су истраживале мишљење јавности. Упркос две деценије инвестиција и поткупљивања дела најутицајнијих и најбогатијих грађана Србије, за улазак у НАТО је 11% грађана, није опредељено 5% а против је 84%. Дакле, упркос томе што вођства велике већине мањина желе да за њиховим матицама и Србија ступи у НАТО, упркос чињеници да ЛДП и сличне отпадничке организације имају бар 6 – 7 процената гласова подршке, у Србији је више грађана против НАТО-а него што има Срба. Разлог томе је злочиначка и непоштена политика НАТО-а  током протеклих деценија. Опростила би Србија бомбардовање, када би ступање у НАТО донело сигурност грађанима. Слободу макар преосталим Србима на КиМ, у Црној Гори или Српској. Међутим, из Брисела се према нама понашају као да смо неко дивље племе. Позивају нас да помогнемо даље обесправљивање Српства, да се одрекнемо наших закона, обичаја и идентитета… Заузврат ће неколико стотина наших политичара добити високе плате, а народ ће, наводно, живети боље јер ће страни инвеститори похрлити за НАТО базама… Предивно, можда нам дају и да освојимо, окупирамо и опљачкамо неку земљу… Русију, на пример… Још само да променимо имена и презимена.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар