Чедомир Антић: Референдум и волови

понедељак, 2 октобра, 2017 у 3:52PM

Јуче је у Каталонији спроведен референдум о независности. Пишући овај текст у недељу тешко ми је да замислим исход. Извесно је да централна влада, а са њом и САД, ЕУ и вероватно Католичка црква, настоје да спрече и обесмисле референдум иза кога је на ранијим изборима недвосмислено стала већина грађана.

Однос САД и ЕУ према праву једне државе на независност – за које се несамостални (али за сада једини), Међународни суд правде у Хагу пре седам година изјаснио да је легитимно – крајње је нечастан и подао. СФР Југославију, домовину свих нас старијих од 25 година, разбили су Словенци који су од ње све добили. Никада нису прогоњени ни обесправљени. Њихово себичњачко, провинцијално и шовинистичко руководство је одмах пошто су им признате границе на Западу и Северу те изалаз на море (често постигнуто захвљујући етничком чишћењу), започело кампању за већу самосталност и коначно независност. Поједини затуцани али утицајни интелектуалци су годинама пре појаве Слободана Милошевића писали о могућности да тренутних 95% Словенаца у Словенији, због доласка радника „са Југа“, једног дана постану мањина у својој држави. Словенији је могло сметати то што је СФР Југославија била прескупа или нефункционална, али не зато што је била тоталитарна… Ту тоталитарност, уосталом, подржали су у почетку више него други југословенски народи, а спроводили су је управо творци прве словеначке државе у историји.

Али, нека је СФР Југославија и била недемократска. Узмимо да је они који на силу одржавају државу Босну и Херцеговину, нису хтели да држе на апаратима за политичко преживљавање. Србија и Црна Гора су обе биле демократске када су 2003. године своју, такође демократски успостављену заједничку државу, трансформисали у Државну заједницу СЦГ. У том им је процесу још и помагала ЕУ. Тако је искрено и добро помагала да је ДЗ СЦГ после морала да дозволи успоставу „одвојених колосека“ за прикључивање своје две чланице ЕУ. И онда су чак посредовали око референдума и много помогли Ђукановићевом режиму да се отцепи. Читам у једним београдским новинама текст иначе јако доброг новинара дописника из Рима. Тврди, ЕУ неће дозволити распад Шпаније, па поред ових нетачних оцена (да је у случају СФР Југославије, а не спомиње и ДЗ СЦГ или Р. Србију у случају Косова и Метохије, изузетак направљен зато што су биле ауторитарне) наводи како за разлику од Шкота и Ираца, који су задржали енглески у службеној употреби, Каталонија форсира Каталонски. А како је то било са Словенијом, Хрватском и ево Црном Гором? Словенија је своје грађане који нису Словенци натерала да полажу словеначки како би добили држављанство. Избрисала је из држављанства 25.000 својих пријављених становника! До данас није потпуно исправила ту неправду. Српском пензионом фонду дугује 100 милиона евра које не исплаћују јер су како тврде „сиромашни“. Срби су пре стотину година чинили 25% становништва Хрватске. Где је данас, после свега, Ћирилица у Хрватској. Да ли заштитници вечито незадовољне Хрватске знају да је током неколико дана у хрватским јавним библиотекама и државним установама спаљена већина ћирилићних књига? Шта рећи о Црној Гори? Где су Срби у Црној Гори, где српски језик којим још увек говори већина грађана? Сваке године Србима у Црној Гори одузму неко право. И упркос томе што то сви знају, увек се нађе неки европски бирократа који изјави како је држава по мери неког тамо Ђукановића или Марковића, „шампион европских интеграција“.

Патњу Каталонаца, чија су древна државна права гажена од почетка 18. века и која је била једна од првих жртава фашизма и једина која 1945. није добила правду, нико не признаје. Нико да се по свету данас присети како су стодвадесетрећег председника генералитата (првог човека аутономије) нацисти предали Франку, па је у затвору понижаван, пред стрељање је одбио да му очи буду везане и узвикнуо: „За Каталонију!“

Колике су ваше жртве Словенци, Хрвати и Дукљани ? Под условом наравно да нису жртве које су скривили сународници. Док је Луис Кампанис уздигнуте главе изашао на стрељање, Петровићи-Његоши прихватили су финансијску нагодбу и принц Михаило касније није желео ни да прихвати понуђену круну.

Архиепископа Амфилохија туже суду зато што цитира и на садашње услове примењује мисао Св. Јустина Поповића. Невероватно, чак ни комунисти нису због тога судили. Разумем да грађани имају право да туже кога хоће, међутим у Црној Гори створена је атмосфера у којој је сасвим очекивано и природно, а медијима занимљиво, тужакати суду највишег архијереја највеће цркве у земљи. Док чекамо исход забрањеног референдума и правду за Каталонију, која је под притисцима који су у демократском друштву нечувени и непримерени, морамо да се запитамо да ли у ствари треба да се извињавамо воловима. Европске бирократе које су из своје политике ампутирале све принципе, годинама праве од свих нас волове. Проблем је само што се неки вређају када им неко на то укаже.

Posted by
Categories: Актуелно, Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар