Čedomir Antić: Rekonstrukcija

субота, 25 септембра, 2021 у 11:56AM

Živimo moderna vremena. Stvari se menjaju brzo. U životu je teško držati se jednog pravca, a u politici je to naročito slučaj. Pravedno, ispravno, izvodljivo i održivo nažalost nisu uvek podrazumevani. Kad je reč o uverenjima i zabludama, one zbog složenosti političkih događaja i procesa imaju sasvim teorijski domet i uslovan značaj. Od najranije mladost bio sam demokrata i naučio sam da prihvatam i poštujem drugačije mišljenje. Kompromis, pa makar i truo, nekako mi se uvek činio kao bit i srž politike. Nikada nisam bio doktrinar, a kako sam stario razumeo sam da su idelana rešenja zabava za nište duhom ili znak da neko izlazi i političke (a možda i životne) igre. Nema kraja u politici, baš kao i u istoriji, samo se igra menja ili ponovo počinje. Sve traje večno, osim učesnika samih. Zato je možda moj najveći dobitak tokom tri decenije u politici upravo spremnost da razumem i prihvatim drugačije mišljenje, drugi pogled na stvari i da makar za trenutak pogledam stvari sa tuđeg stanovništa. Ono što do sada nisam mogao da prihvatim i verujem da nikada neću, to je sistemska politička perverzija. Zastupanje nenačelnog stava nije usamljeno u politici, ali kada ono postane samo sebi cilj, a nedoslednost načelo, onda moramo poverovati da su oni koji takvu prveziju slede mračnjaci u službi zla.              

Od kraja tridesetih godina 20. veka, političke elite jugoslovenske države odustale su od koncepta zajedničke nacije Južnih Slovena. Od tog vremena traje postepena afirmacija i emancipacija praktično svih naroda i nacionalnih manjina na ovim prostorima. Svih, osim Srba. Optuženi da su tokom nepune dve decenije mnogobrojnijim sugrađanima pokušavali da nametnu jedan zajednički – jugoslovenski – identitet, afirmišući pritim njihove kulture i omogućavajući im slobodan ekonomski i politički razvoj, Srbi su od 1941. do danas osuđeni na neprekidne pritiske, osporavanje prava, iseljavanje i asimilaciju. Intenzitet, stepen i metodologija ovog agresivnog procesa su se naravno vremenom menjali ali je on ostao kao konstanta. Taj proces traje i u Srbiji, gde su komunisti ostavili „duboku državu“ i vitalni deo elite  koji SAD i EU finansiraju stotinama miliona evra godišnje. Ovi ljudi vode otvoreni rat protiv srpskog pisma, crkve, istorijskog nasleđa, demokratskih ustanova i narodne kulture. Oni objašnjavaju kako je sasvim ligično  da u članici EU Sloveniji,  Srbima (koji čine manje od 5% stanovništva), bude uskraćena većina prava koja slovenačka manjina uživa u Srbiji.            

Nenad Čanak – bivši političar što Vučiću danas radi posao sličan onome koji je prelažni radikal Siniša Vučinić vršio Miloševiću u odnosu na samo lažnog radikala Šešelja  – ovu je perverziju potvrdio. On se zalaže za građansku državu – a pokušava da nametne koncept vojvođanske nacije. Negira prava srpskog naroda na državu, a pomaže nezavisnost Kosova. Brani prava manjina osim kada su u pitanju Srbi. Štiti celovitost svih država EU osim Srbije i Španije…             

Hrvatski istoričar Hrvoje Klasić predstavlja se kao liberalno lice Hrvatske. No, kad je reč o Srbima on to nije. Zamislite da sin Hrvatske, koja je 150 godina negirala sve države u kojima se nalazila, sa osudom i čuđenjem govori o odnosu Srba prema nametnutim državama BiH i Crnoj Gori. Kakva perverzija ! Srbi su krivi zato što poseduju identitet pa Đukanović ima teškožća da im nametne novi. Srpska crkva je odgovorna zato što je manje od tri hiljade pristalica crnogorskog aparthejda odlučilo da silom spreči slobodu veroispovesti i kretanja u državi za koju tvrde da su u njoj većina. Klasić govori o negiranju države od strane aktuelne vlade. Odakle mu ta ideja? Sporazum iz septembra 2020., kojim je stvorena vladajuća koalicija u Crnoj Gori, javan je i napisan je latinicom. Zašto komentariše događaje, a pravi se da ovaj dokumnt ne postoji? Ili ga možda nije pročitao?            

Bakir Izetbegović u isto vreme govori o događajima koji su se iz Crne Gore prelili u BiH? Da li su to Srbi iz Crne Gore su usvojili program kojim Bošnjaci u BiH najavljuju da će ukinuti enitete, a Srbe i Hrvate pretvoriti u obespravljene manjine? Srbi su nametnuli fašistički zakon o negiranju politički definisanog opštinskog genocida, sa ciljem da  obesprave građane države jedne nacionalnosti? Srbi iz Crne Gore krše Ustav BiH i uspostavaljaju hegemoniju?            

Sve ovo za cilj ima obespravljivanje srpskog naroda u Crnoj Gori. Zamisao je da „srbogoraska “ trećina stanovništva odustane od podrške refomama i uspostave prava svih naroda u Crnoj Gori definisanog Ustavom iz 2007. godine. Ipak, izgleda da je doslednost političkih vođstava srpskog naroda u Crnoj Gori, Srbiji i Srpskoj  urodila plodom. Čini se da će vladajuća koalicija u Crnoj Gori konačno dozvoliti da trećina birača iz 30. avgusta 2020. (i stanovništva) dobije svoje predstavnike u vlasti – po prvi put posle osamdeset godina.            

Cilj međutim nije samo afirmacija srpskog naroda i uspostava njegove ravnopravnosti. Na crnogorskom šovinizmu utemeljen je jedan autoritarni režim. Ako rekonstrukcija bude izvršena, biće to pre svega dobra prilika da bude sproveden zakon. Ne treba ozakoniti ni revoluciju ni revanšizam – samo treba sprovoditi zakon. Ako je Đukanović i zaštićen od strane SAD i EU, njegovi saučesnici nisu. Kada nezavisni sudovi osude pedesetak kriminalaca srednjeg ranga zbog krađa, razbojništava, krađe izbora i kršenja ljudskih prava piramida zla će se raspasti. Tada će postati jasno da razni Izetbegovići, Čanci i Klasići nisu ratovali za Crnu Goru, građansku državu niti učestvovali u nekakvom križarskom ratu protiv Srbije, Rusije, Satane i slično. Svima će postati jasno da su oni i stotine sličnih iz nekih razloga podržavali režim evropskog Norijege.               

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар