Чедомир Антић: Салонски фашиста

понедељак, 24 фебруара, 2020 у 2:40PM

Онај Дарко Шуковић рече да сам салонски фашиста. Не улазећи у доказивање, он је ову оцену изнео у разговору са неким Богојевским, кога је представио као реформатора. Тај разговор ући ће у анале телевизије: домаћин је покушавао да буде новинар, а гост да говори. Први је знао да каже али није имао шта, а други је хтео да говори али није знао како. Говорили су „црногорски“ и „македонски“, а очекивали да их публика разуме на српском. Македонац и Црногорац говорили су о Србима и Србији. О идентификацији и да не говоримо. Богојевски је, каже, европски федералиста, а деценијама је био члан ВМРО-а – партије која је „тајна“, „македонска“ и „револуционарна“ организација – настала на идејама рушења југословенске федерације – државе у којој је настала и једино се и очувала македонска нација. Њих двојица осуђују српске фашисте – а претеча ВМРО-а је 1934. фашистима обезбедила будућег убицу југословенског краља и француског министра иностраних послова. О Секули Дрљевићу – аутору Шуковићеве химне, несуђеном Павелићевом црногорском  доглавнику и једнократном снабдевачу Јасеновца жртвама – да и не говорим.

            У тој Шуковићевој емисији, која би заиста требало да се зове „Мртва лаж“ (уместо „Жива истина“), чули смо различите „европске поруке“ „општег помирења“. Обавештени смо да су политички организовани Срби у Северној Македонији „ненормални“. Образложење је да прави, модерни и европски организовани грађани треба да буду у грађанским странкама (какве су вероватно ВМРО, СДА, ДУИ, ХДЗ и ДПС) и да националне странке треба и забранити. Наравно, сличан концепт краља Александра Карађорђевића је био великосрпски фашизам и било је логично да овога угњетени народни, уз помоћ финог чика Адолфа и доброг ујка Бенита, убију. Речено је и да су русофили велика мука и препрека напретка Балкана ка НАТО-у и Европској унији, али како рече Северномакедонац, исте је код њих „срећом“ Тито поубијао. Српска православна црква дефинисана је као „мафија“. Шуковић ништа није предузео да госту, који не само да не познаје други језик до македонског, већ није баш фамилијаран ни са хипотезама које садрже више од четири једноставне речи, помогне. Климао је главом задивљен, пре свега новим речима које је гост измишљао покушавајући да говори црногорски (уједно обогаћујући за сада скромни речник овог језика), већ и формулацијама које он лично дели и дубоко у души осећа, али не сме да их искаже јер се сећа како су га као дечака укућани грдили, вукли за уши и чупали му зулифе, ако јавно нешто слично каже, подригне или да дебелом цреву на вољу. Гост је изјавио и како је Пећка патријаршија настала из  „македонске цркве“. При том, под македонску цркву он убраја Охридску архиепископију у старој Византији, чија је јерархихија као и паства била грчка. Како архиепископија може да створи патријаршију то зна само јадни Богојевски? Он зна да је архиепископ Димитрије Хоматијан био Македонац и он је „дао“ епископу Сави нешто против чега је сâм био, а што је добијено од Васељенског патријарха, у складу са канонским правилима?!

            У „Мртвој лажи“ грдили су и посланика у Собрању, председника највеће српске партије у Северној Македонији, Ивана Стоилковића. Љути се Шуковић што је Стоилковић показао фотографију црногорске амбасадорке и позвао јавност да је у свакој прилици директно осуди због кршења људских и верских права већине грађана Црне Горе. Да, то је баш фашизам, а то смо видели у Британији и САД где расисте и шовинисте управо тако стављају на спискове и остракују из јавности. Следбеник ДПС-а, који ће од свега бити упамћен по томе што је обавио највише интервјуа са црногорским диктатором Милом Ђукановићем, говори нешто о зашити жена. Нека ме Шуковић подсети шта оно значи шифра „С. Ч.“? Да ли нека озбиљна жена заслужује да је брани неко ко се не сећа овог важног иницијала?

            Постоји много дефиниција фашизма. Школовани милољуб Дарко Шуковић није ни покушао да докаже моју припадност овој идеологији на основу неке од њих. Његова уверења пак потпадају под бар дведесет и три од стотинак дефиниција ове тоталитарне идеологије. Ако сам ја фашиста, какав је Србин који то није? Признајем и признавао сам црногорску нацију, потписао сам 2006. предлог за забрану СРС због јавно изречене мржње према једној Хрватици, ушао сам у политику 1996. борећи се за признавање демократских избора. Моје деде, Милован Антић и Тарцизијо Вершић, заслужили су одликовања за храброст у рату против фашизма, а прадеда и прабаба су били заточени у фашистичком логору на острву Молат.  

Треба ли да се само осмехнем и кажем како је Шуковић можда интелигентна особа, али је новинар са посебним потребама?  

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар