Čedomir Antić: Šta nam treba?

уторак, 7 децембра, 2021 у 10:13AM

Da li Crnoj Gori treba vlast koja će zameniti odavno raskrinkanog Deda Mraza? Pre mnogo godina, većina nas starijih otkrili smo da simpatični, sedokosi čovek obučen u crveno ne postoji – da su o njemu netačno svedočili roditelji da bi praznicima i poklonima dali veću lepotu i dublji smisao; da su ga „otele“ korporacije kako bi u tim prilikama više prodale. Onaj ko misli da je dobra vlada koja bez ekonomskih dostignuća može kako poželi da povećava plate i penzije, nije naivan. Naprotiv. Isti nije ni glup. Takav je besprizorni i bezočni glupan koji će sada živeti malo bolje, da bi njegovi unuci sve to otplaćivali u mnogo težim ekonomskim uslovima. Istovremeno, on je i saučesnik. Da li neko zaista misli da vlast koja narodu dodeli makar i 10 evra, koji nisu zarađeni, sebi ne uzme hiljadu puta više i to upiše kao zajam potomaka svojih lakovernih žrtava-birača ?

Građanima treba pravde – pravne države. Oni razumeju teškoće, ali žele da one budu ravnomerno i pravedno podeljene.  Narod želi ravnopravnost. U takvom slučaju, vlast od „vile“ i „čarobnjaka“ postaje servis, menadžer koji stvara povoljne uslove, pomaže, doprinosi i – što je najznačajnije  – usmerava. Kod ovog poslednjeg je neophodna vizija, a to treba da bude misija i veliki doprinos jedne vlade.

Izbori u Mojkovcu, prema svim predviđanjima, ne mogu predstavljati izuzetak. Režim nije demontiran i uzalud Evropska unija sada zapomaže tvrdnjama da je „Crna Gora predugo bila talac DPS-a“ (obratite pažnju, više ne spominju samo Mila Đukanovića). Režim nije demontiran kad je bilo vreme. Duboka država, njeno pravosuđe i prljavi novac znaju da dok je Đukanović na čelu partije i države ne mogu da se vrate na vlast, ali ipak mogu da učestvuju u njoj. U tome im pomažu deo velikih sila, njihovi medijski i politički eksponenti, ali i nesigurnost opozicije.

Srpski narod u Crnoj Gori nema izbora. Mi se borimo za osnovna nacionalna prava. Sada je poslednji čas. Ako našim legitimnim političkim predstavnicima ne bude dozvoljeno da uđu u vlast, a narodu da bude ravnopravno zastupljen u državnoj upravi, lokalnoj samoupravi, sudstvu, prosveti… mi ćemo morati da od konstruktivnog postanemo subverzivni faktor. Ako naši neprijatelji nisu spremni da pristanu na demokratiju za koju smo dobili narodnu većinu, moraćemo da otvorimo i internacionalizujemo srpsko pitanje u Crnoj Gori. Za početak, pošto neprekidno pokušavaju da nas prevare relativizujući i osporavajući samo naša prava, tražićemo prava koja već imaju i zahtevaju Hrvati u  Federaciji BiH. Potrebna nam je izborna jedinica i garantovano predstavljanje. Da li ćemo doći do „Srpske Gore“ – našeg entiteta i jednoj demokratskoj, konfederalnoj Crnoj Gori – to je samo do ljudi kao što su Abazović, Krivokapić, Bečić i Ivan Vuković.

Mi ne možemo da izgubimo više niti jedne izbore. Dosta smo mi jedini branili viziju demokratske i evropske Crne Gore, dok su se razne ustaše kitile evropskim perjem. Naše je da stalno ponavljamo jedno. Da tražimo naša prava. Svesni smo da više od 60% građana Crne Gore baštini srpske tradicije, ima u izvesnoj meri srpski identitet i pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Ipak, ako smo spremni da poštujemo nezavisnost Crne Gore, ako smo prihvatili NATO – to ne znači da ćemo zbog njihovih složenih i ponekad šizofrenih identieta prihvatiti da srpsko ime nestane u Crnoj Gori. Onaj ko osporava ravnopravnost srpskog naroda, ko priznaje Kosovo, ko progoni ćirilicu, ko ratuje protiv naše jedinstvene crkve – naš je neprijatelj. Zdravko Krivokapić je rekao ko je, prevario je više puta, sada samo može da se trudi da nadđuknovići Đukanovića.

Srpski interes od danas treba da nam je najviši cilj i politička svetinja. Ako je put ka njemu glasanje protiv sadašnje vlade, učinili bi to i sa Tačijem i Naserom Orićem, a kamo li sa DPS-om. To je samo deo puta. Da li ćemo ga preći sami i na kraju izboriti novu samostalnu srpsku državu, koliko god mala ona mogla biti, ili ćemo se zajedno boriti za ravnopravnost svih i demokratiju za sve, više ne zavisi od nas, već od onih koji bi da ožive prošlost, obnove „Narodnu slogu“ i budu nove Kilibarde.              

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар