Čedomir Antić: Uspesi
уторак, 28 септембра, 2021 у 9:27PM
Ja sam potresen. Oči su mi pune suza. Malo se i kajem što sam kritikovao Zdravka Krivokapića, umesto da mu pevam ode. Sada srpski narod u Crnoj Gori čeka da se smiluje da primi njegove predstavnike u vladu, a trebalo je da mu ljubimo nejaku i bekorisnu desnicu.
Pročitao sam autorski tekst profesora mašinstva i bivšeg nastavnika informatike sa jedne bogoslovske srednje škole na Cetinju (kada se desetak godina pokazivao vladikama i dokazivao da nije isto što i list Monitor i prva ambasadorka Neovisne Dražave Crne Gore u Srbiji, koleginica mu Radmila Vojvodić) i zaključio sam da Crnoj Gori nedostaje samo i jedino državni pesnik. Britanija ima kraljevskog poetu, a Crna Gora – koja je imala slovenskog cara pesnika – nema. Trebalo je neko, recimo odvratni Gojko Perović, da u vreme kada je počeo da nam namešta Krivokapića, speva odu ovom političkom gluteusu. Tako bi, isti mogao da plače misleći nežno o sebi, ponukan domaćom pesničkom veličinom, a ne nekim tamo amerikancem koji je opevao Kenedija.
Šalu na stranu. Misliti da neko za devet meseci, bez plana, podrške, strategije, u uslovima pandemije i bez prethodnog rasklapanja duboke države, svađajući se sa svima i odstranjujući iz svoje apostolske vladine zajednice pojedine ministre i generalnog sekretara, može da postigne „izvanredne rezultate“, predstavlja ratni zločin prema istini. Nije problem – svaka vlast ima pravo da se hvali i da predstavlja svoje rezultate kao dobre. Ukoliko bi se dogodilo suprotno, verovatno bi ista podnela ostavku – mada za Krivokapića je ostavka isto što za istinskog hrišćanina predstavlja samoubistvo. Međutim, premijer Crne Gore, izabran i srpskim glasovima, doživeo je da ga grešni i iskvareni DPS ismeva i suočava sa istinom. Posle nepune godine na vlasti ! Pa SPS je prvi put izbiljnije kritikovao vladu Srbije tek pred izbore 2003. godine, posle tri godine vlasti, kada je ista već bila pala.
Krivokapićeva teza o rastu ekonomije je komična. On poredi stanje u privredi sa letom 2020. kada je usled korone i političke krize stanje turizma bilo najgore u proteklih pola stoleća. Ima, veli, rast u odnosu na to vreme. Tako je i Mira Marković 1994. godine prozivala Brtaniju i SAD zato to imaju manji rast nego Srbija. Govorila je da je naš rast iznosio desetak hiljada posto, a njihov svega tričavih 2-3% ! Nije spominjala da je uspeh nje i njenog supruga bio rast plata sa 5 na 50 dolara – prelazak iz katastrofe u stanje duboke bede. I kao što Krivokapić beži od parlamentarne kontrole i onih koji su ga stavili an listu i doveli na vlast, tako su i Miloševići ubrzo najurili refrmatora dinara Dragoslava Avramovića, zato što im je bezobrazni deda tražio da sprovedu strukturalne reforme i odreknu se komunizma. Dug crne Gore je smanjen nekim finansijskim postupkom, a ne vraćanjem iz realnih izvora. Vlada je prethodno isti dug povećala za 700 miliona evra. Dakle, presipanje iz šupljeg u prazno. Reforme praktično nisu počele, Milo Đukanović je na slobodi, patrijarha voze helikopterom, pošto bi ga inače manijaci iz DPS-a rastrgli, odnosi sa Srbijom su gori nego u vreme Đukanovića, premijer ne spominje prosečne plate i cene… Za njega je, kao i za deo njegove dece, Srbija resurs. Kao neka velika krava ili ovca, koju je on posredstvom turista letos pomuzao. Toliko o vizionaru.
Ukoliko izvrši rekonstrukciju vlade Krivokapić će moći da probleme pošteno podeli sa predstavnicima većine građana. Pred vladom, koja praktično nita nije radila osim što se bavila menadžmentom katastrofe i očuvanjem Đukanovićevog režima, tek stoji ogroman posao. Želeo bih da srpski narod bude zastupljen u vlasti, to je njegovo pravo, predugo je bio bespravljen i progonjen. Žao mi je što će u vladi biti sa osobom kakav je Krivokapić.
Posted by Чедомир Антић
Categories: Текстови и анализе