уторак, 23 августа, 2022 у 8:27AM

Dogodilo se i to. Pala je vlada Dritana Abazovića.

Ranija vlada na čijem čelu je stajao Zdravko Krivokapić izvršavala je izborni program incidentno, u nastojanju da oko svog prvog čoveka uspostavi populistički i autokratski režim. Besmislena i glupa, ova politika je uopšte i bila zamisliva samo zbog slabosti Đukanovićeve „duboke države“, patološke podeljenosti opozicije i aparthejdovske politike SAD i saveznika prema srpskom narodu. Ambiciozan u meri u kojoj je politički netalentovan, Krivokapić je propao ostavljajući nam u amanet svoja dva „aposotola“ – nove „spasioce“ opozicije, mlade i uspešne sa par godina radnog iskustva.

Abazović nije delovao obećavajuće. Ideja da bi uz Đukanovićevu pomoć mogao da demontira režim DPS-a činila se u najmanju ruku neverovatno naivno. Odnos prema strankama koje predstavljaju srpski narod bio je javno istovetan Đukanovićevom ili Krivokapićevom. Ipak, hapšenja perjanica režima, probudila su nadu da bi se na višedecenijskoj robiji mogli naći Đukanović i njegovo okruženje. Samo tako bi režim mogao biti u celini svrgnut, a demokratizacija i dekriminalizacija sprovedeni. Uveren sam da je potpisivanje Temeljnog ugovora Crne Gore sa SPC u svojoj suštini nametnuto kao cilj srpskom narodu. Pa takav sporazum je bez bilo kakvog pitanja, na znatno nižem nivou, potpisala i hrvatska vlada. Nama je nametnut kao nekakav veliki nacionalni cilj – da budemo tretirani ravnopravno u segmentu života u kome je jednakopravnost širom Evrope postignuta pre više od dva veka. Ipak, potpisivanje Temeljnog ugovora, koliko god bilo nespretno organizovano, predstavilo je Abazvića kao većeg prijatelja srpskog naroda od Crnogoraca Bečića i Krivokapića.

Pred Crnom Gorom je izbor. Narod na lokalnim izborima neprekidno pokazuje da želi veliku, koalicionu, demokratsku i reformsku vladu sastavljenu od stranaka koje su 2020. pobedile DPS i njegove satelite. U ovoj koaliciji treba da budu i srpske stranke. Ona neće prekinuti ni integraciju u EU niti napustiti NATO, neće u interesu sporazuma među demokratskim strankama tražiti ni da bude poništeno priznanje albanske paradržave na Kosovu i Metohiji. Ova vlada će rasklopiti režim DPS-a, sprovesti istinske političke reforme, stvoriti nezavisno sudstvo, razbiti organizovani kriminal, konfiskovati imovinu kriminalcima počev od Mila Đukanovića, omogućiti pravnu državu i slobodno tržište, suočiti se sa zapostavljenim izazovima od monopola i regionalne saradnje do ekologije. Konačno, omogućiće ravopravnost srpskom narodu – ustavnu, političku, ekonomsku, prosvetnu i identitetsku. Dakle u svemu: od garantovane zastupljenosti u vlasti do pisma i zastave.  

Nova srpska demokratija i Demokratski front pokazali su tokom prethodne dve godine ozbiljnost. Nisu lagali, nisu šurovali sa DPS-om, nisu vređali druge narode i njihove predstavnike. Zahtevajući pravdu, promene i ravnopravnost pružali su ruku svima, osim onima koji krše zakone i gaze ljudska prava. Politički predstavnici srpskog naroda nisu razmišljali kako da uz pomoć DPS-a prevare svoje koalicione partnere. Oni nisu zbog ministarskog mesta, zato što im je neko smenio suprugu sa neke funkcije ili zbog uverenja da samo oni izgledaju lepo dok blazirano predsedavaju skupštinom koja ne radi svoj posao… glasali zajedno sa kriminalcima iz Đukanovićeve kamore.

Narod još uvek daje apsolutnu većinu pobedinicima iz 30. avgusta 2020. godine. Uprkos sramotnom ponašanju Zdravka Krivokapića i bizarnoj manjinskoj vladi Dritana Abazovića, još uvek postoji većina koja podržava promene. Imali ste sreće da je kompromitovani Đukanović ostao predsednik. On ne dozvoljava DPS-u da deluje, baš u meri u kojoj je izbor dela građana da glasaju za dvoidentitetske stranke doveo do toga da su forma i lična sujeta (najvažniji onima za koje je Đukanović samo bivši partijski drug a njegov režim isključivo konj koga bi želeli i sami da zajašu) onesposobio pobednike iz 2020. godine.

Za nas je dobro što trauma Đukanovićevog pada i, još bolje, doživotne osude, nije navela DPS da se na brzinu „podmladi“, sakrije pare, promeni vlasnike nekretninama i za par godina ponovo dođe na vlast. Što duže Đukanović izdrži, to će slabiji i truliji biti njegov režim. Ipak, ovo neće biti večno. Ako ponovo bude izabran za predsednika (a sa 50.000 fantomskih glasača to nije tako nemoguće kao što se čini) ili ako DPS i dalje ostane najjača pojedinačna snaga u parlamentu, režim će se održati. Znamo da je to krivica raznih Bečića, ali to nam ništa ne pomaže. Sada je trenutak da bude stvorena jedna privremena vlada reformskih stranka koja bi pripremila slobodne i poštene izbore. Nakon izbora treba sa narodnim mandatom srušiti režim i uspostaviti demokratsku državu ravnopravnih naroda. Za to je reformskim strankama potreban „crnogorski Koštunica“.

Srpski narod nije kriv za Krivokapićeve, Abazovićeve i, posebno, Bečićeve greške. Ipak, on neće biti deo njihovog eventualnog poraza. Pomozite nam da se ne radikalizujemo, jer od toga će štetu imati svi, a samo Srbi u Crnoj Gori mogu da pored štete konačno od toga dobiju i neku korist.             

Posted by Напредни клуб
Categories: Актуелно, Вести