Čedomir Antić za „Blic“ o Danu državnosti i Sretenju

недеља, фебруар 5th, 2017 у 4:20PM

 

  1. U Srbiji se 15. februar slavi kao Dan državnosti, ali i kao verski praznik Sretenje. Koje vrednosti obeležavamo centralnim državnim praznikom, šta slavimo tog dana?

  1. Dan državnosti uspostavljen je 2001. godine u spomen na datum (danas 15 a tada, po Starom kalendaru, 2 februar) kada je 1804. doneta odluka o podizanju Prvog srpskog ustanka. Takođe, 1835. na isti datum proglašen je prvi srpski ustav. Ustanak je bio najveći organizovani narodni bunt u istoriji Osmanskog carstva, jedne od najvećih imperija u istoriji ljudskog roda koja je postojala šest stoleća. Ustav je bio najstariji na Balkanu, pisan po uzoru na francuske i belgijske sloboumne konstitucije donošene tih godina. Sretenje naša država ne slavi kao verski praznik. Mi smo sekularna država. Naši stari su, međutim, vreme pamtili i obeležavali po crkvenim praznicima – crvenom slovima. Odatle i ovaj naziv.

2. Da li se Sretenje kao praznik „primio“ u narodu ako imamo u vidu činjenicu da danas mnogi i dalje prepričavaju kako se slavio 29. novembar, dan bivše SFRJ?

  1. Bilo bi lepo da ti koji i danas prepričavaju lepote iz vremena komunističkog režima navedu odluke Drugog i Trećeg zasedanja AVNOJ-a. One su tada slavljene. Nije valjda da je od toga šta se slavi važnija atmosfera koju je režim stvarao pomoću monopola nad medijskom pustinjom ili slobodni dani uoči novogodišnjih praznika za vreme kojih su naši radnici hrlili u rodna sela na svinjokolj.

Dan državnosti, 15. februar 1804. nesporan je za veliku većinu građana Srbije. Za njega su 2001. glasali svi osim jednog posanika u Narodnoj skupštini. U komisiji koja je napisala nacrt predloga zakona odluka je donesena jednoglasno, uz podršku nacionalnih manjina. Godina ustanka je bila čak i na komunističkom grbu Srbije.

Godine 1804. počela je epska borba srpskog naroda za nacionalnu slobodu i demokratiju. Vožd Karađorđe išao je – da parafraziram pesnika – napred, pred njim nije bilo puta za njim se put rađao. Slobodu i ujedinjenje smo izvojevali, i branili od carizma, nacizma i komunizma. Taj svetionik je i danas pred nama. Šta se dešava sa delom našeg naroda koji pati za praznikom kada je slavljen dan kada su naša braća u Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori i Makedniji izgubila prava, a Kosovo dobilo državnost? Kakav um može da pati za danom kada je ozakonjena pobeda totalitarizma u građanskom ratu? Koji je omogućen brutalnim ubistvom u miru, 6.000 građana Beograda i 70.000 građana Srbije. Većina Srba koji su tom prilikom pogubljeni bili su antifašisti, a stotine su bili maloletni.

  1. Dok su se ranije državni praznici doživljavali kao svečanost, kao nešto drugačije od ostalih dana, danas ljudi 15. i 16. februar doživljavaju samo kao dane kad ne moraju da idu na posao. Šta se to promenilo?

  1. SFR Jugoslavije nije bila demokratska. Među građanima koji su bili pasivni ili ih nije bilo briga, tokom dana praznika stvarana je atmosfera đačke ekskurzije. Danas je drugačije. Mi decenijama živimo u rekaciji na ta vremena. Posle Miloševićevog doba preživelih praznika i onih koje je neuspešno želeo da uspostavi (28 mart i 27 april) većina na praznike gleda sa nezainteresovanošću i potcenjivanjem. Država bi svakako, po uzoru na najnaprednije i najslobodnije države Evrope, trebalo da se više posveti negovanju identiteta i tradicija naše države i naroda.

    Izvor : „Blic“

Posted by
Categories: Вести, Преносимо

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар