Чедомир Антић: Зашто Република Српска?

среда, 2 октобра, 2019 у 9:45AM

У Босни и Херцеговини је поново криза. Од српског народа захтевају да прихвати догледно укључивање државе у НАТО. Наизглед, траже симболичан уступак: било какав акциони план прихватљив Бриселу. Реч је о захтеву који већ три деценије стоји пред Источним Сарајевом. За тренутне уступке, који то и нису – какво је рецимо формирање Савета министара чије су коалиционе чланице по слову устава и резултату избора очигледне – захтевају да политички систем БиХ и Српске буде прилагођен онима који су ратовали против српског народа. Силама које су предузеле све да одбране јединство држава какве су Босна и Херцеговина, С. Македонија, Косово-УНМИК, Ирак… Али су такође све учиниле да пропадне СФР Југославијa и да Србија изгуби Косово.

Да ствари буду још јасније јавила се и Странка демократске акције, фамилијарно деоничарско друштво у чијем се власништву налазе муслимани-Муслимани-Турци-Бошњаци-Босанци који говоре српски. Они су једна секуларна и мирољубива странка – о томе би могао да посведочи рецимо Осама бин Ладен, поносити власник пасоша Републике БиХ, али је оправдано спречен. Као такви поново су, баш као и 1990. и 2014. позвали на стварање некакве Републике БиХ, укидање права српског и хрватског народа, наметање конструисаног, до пре неколико година непознатог, Босанског језика, као службеног. Не постоји уставни начин да се то постигне без српске сагласности. Зато су припремљени укучивање страног притиска и пратећа неуставна активност.

      Република Српска опстала је упркос чињеници да је наследила једва десети део предратне индустрије СР БиХ. Насупрот спремности САД, ЕУ и НАТО да ратују због коридора којим су енклаве у Бихаћу или Горажду спојене са матичним бошњачким кантонима. У њима живи троструко, односно давдесетседмоструко мање становника него у западном делу Републике Српске и граничним му српским општинама. Србима су коридор отели преваром. Одржала се, иако је добила свега 17% међуанродне помоћи намењене БиХ. Санкционисали су је, одузимали јој овлашћења, хапсили, незаконито смењивали и прогонили читаве генерације њених политичких поредставника, али она је и даље ту. Оповргла је прорчанства разних Холбрука и Ешдауна и надживела их :  демокрастка, једна, недељива, слободна.

       Зашто је нама Србима важна Република Српска?

Били смо одређени да постанемо ритуалне жртве Хладног рата. Све што нису смели да раде распадајућој нуклеарној сили каква је Руска Федерација била крајем 20. века, били су спремни да ураде нама и нашим земљама. Оној Европи која је „раскидала“ са прошлошћу, баш су добро дошли Срби. Те вечите бунџије биле би сведене на границе из 1912. а можда и из 1833. године. Сви би империјализми и национализми ту, у „чаши воде“, били иживљени и то уочи „краја историје“. Сви би принципи – демократски, етнички, историјски, суверенистички… – били примењени изнова и изнова, само зависно од тога који је више на штету Срба. Срби су могли да на ово пристану и постану европски Курди или у бољем случају неки Бугари изван ЕУ. Одупрли су се, али су нажалост на челу имали некомпетентну, често злонамерну и недемократску власт. Српска обрана је била хвале вредена, али вођена је често на непримерен, немодеран, ПОГРЕШАН и изнуђен начин. Прошла су била времена када је национални циљ формулисан 1844. а генерације које ће га спровести школоване наредних седамдесет година. Сада је деловао само један дриблер. Милошевић. Пошто је каснио за догађајима, у Хрватској и БиХ настале су српске странке које му нису биле по вољи – националистичке и демократске. Да се он питао, са Словенцима би уценио Хрвате да му ови са врата скину крајишке Србе, а да га компензују у БиХ где би уз помоћ разних мутљавина из Савеза реформских снага и Савеза комуниста био успостављен режим сличан цнорогорском. Важно је било да до своје пензије очува некакву Југославију од три – четири републике. Утицај САД и СР Немачке спречио је такав исход. Да су га пустили, данас би још увек био жив и певао руске песме уместо Дачића, али би Србија била у границама из 1878. године. САД су, међутим, желеле  независну БиХ одмах, али нису хтеле да буде муслиманска. На тој клацкалици, у неравноправним условима, уз промене планова, потпуну дезорганизацију, злочине и неуспехе, српски народ је издржао рат против двоструко бројнијих Бошњака и Хрвата, против уједињениих САД, Британије, СР Немачке, Турске, Саудијске Арабије, Ирана… И још тридесетак држава! Остварена су четири од шест ратних циљева српског народа у СР БиХ и данас је Р. Српска једини од 14 ентитета БиХ који није у институционалној кризи.

            Зато је Република Српска важна. Она је нада у бољу будућност Србије и српског народа.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

1 Коментар на "Чедомир Антић: Зашто Република Српска?" Оставите коментар

[…] autor: Čedomir Antić izvor: Napredni klub […]

Оставите коментар