Чудотворне реформе

понедељак, 12 маја, 2014 у 9:04AM

Срећна Србијо ! Сви смо мислили да ће тросатни експозе програма означити почетак реформи дуготрајнијих од Старог завета; за чије ће спровођење бити потребна два века и макар једанаест царева из неке нове српске владарске лозе јунака, мученика и светитеља. Међутим, не ! Реформе су једноставне. Стари радикалски програм стао је у стотину тачака… Србија данас нема времена, ту су четири тачке, односно негде око седамдесет и четири речи -петстотиначетрдесетседам карактера… Ако Српство преживи Вучићеве добре намере, следећи програм моћи ће да гласи тек: „Ћири-бу… ћири-ба !“ или можда „Абрака-дабрааах!“

Шта је смислио стотринаести председник српске владе? Ствар је генијално једноставна. Србија ће бити модернизована или је неће бити. Само да издржимо три године реформи, а онда…(бања). Можемо да преокренемо ствари, али за то је потребна жртва… Он је спреман. Њему је о концу живот, другима пола сата сна које им је ускратио пошто је променио радно време чиновницима.

Прво чудо је инвестиција 1,2 милијарде евра у привреду Србије. Србија нажалост тренутно нема толико новца, али ће субвенционисати банке, којима ће бити исплаћено 60 милиона евра. Дакле, после експеримената са развојним, аграрним банкама, сада банкама, углавном страним, генераторима велике кризе из 2008. године, треба да исплатимо државни новац да би зарађивале од наше привреде. Морам да подсетим да педесетак милијарди евра, које су у Србију на разне начине ушле од 2000. до данас, нису баш све украдене и потрошене на популистичка и социјална давања. У већ заборављеном Националном инвестиционом плану било је 2007. године 2,6 милијарди евра… Колико је поделила СИЕПА,  која – узгред буди речено – и даље постоји? Држава данас штеди на школованом свету запосленом у њеној служби, београдским породиљама, сутра ће линеарно смањивати плате, дугује милијарде сопственим грађанима, али ће зато знати да субвенционише банке… Чудно. Чини ми се да смо то чудо већ имали – зајам за привредни препород, НИП, СИЕПА – само што што није било амбасадора ЕУ гладних српске и руске земље који ће у ту тикву да дувају заједно са српском владом.

Други предлог је запошљавање људи из сиве економије. Изврсно. Одавно смо то чекали. Једина могућност за њено остварење је уређиваење ове области, ефкаснија администрација, реформисана  држава као побољшани сервис грађана, а онда би требало смањити намете свима. Овако, премијер има идеју да држава исплаћује 70% давања која би требало да плаћа послодавац који је до сада раднике запошљавао „на црно“. Каква држава може да буде успостављена награђивањем оних који избегавају обавезе? Колико већ година сви ми који на време плаћамо порезе, комуналије и карте за градски превоз испадамо неинтелигентни када држава репрограмира дугове (свима, а не само доказаној сиротињи), када отписује казне, легализује све бесправно саграђено? Која је перспектива такве политике? Пре десет година једна српска влада је у бољим условима обећала смањење давања по запосленом, ипак обећање није потуно испунила, а до видљивог опоравка привреде није дошло.

Трећи сегмент биће стварање бољег пословног амбијента променом Закона о раду. Пошто Закон о раду не регулише ефикасност државе, не увећава стручност радника, нити подстиче стране кредите, чини се да ће све ово надоместити повећање конкурентности нашег радништва његовим додатним обесправљивањем. Неочекивано. Посебно када потекне од особе која је политички успон засновала на популизму.

Коначно, замајац привреде требало би да буде „бум“ у грађевинској индустрији. Много се о томе говорило протеклих деценија. Ми никада нисмо успели да пробијемо источноевропски просек у станоградњи… Пошто не спомиње ломљење монопола богаташа, због кога је квадрат стамбеног простора у Београду скупљи него у великој већини источноервоспких земаља. А пореском политиком већ неће да подстакне продају празних станова… Премијер позива спољну силу – браћу из Уједињених арапских емирата. Они ће градити станове не мање од 80м2, а рате за те станове биће до 130 евра… Врло добро…  Шта ћемо са пола милиона дужника којима су банке дале комерцијалне кредите за станове после 2002. године? Ко им је крив? Шта ћемо са чињеницом да Србија није земља младих људи и да ће ови станови, колико год атрактивни, за свега неколико година исцрпети наше тржиште? О томе нема анализе, али премијер ЗНА.

Колико далеко могу да иду ове реформе, нажалост указује судбина претходних пројеката министара из садашње владе. Колико је укинуто беспотребних а скупих агенција, после 500 дана претходоне владе коју су водиле управо садашње владајуће странке? Где су уштеде у буџету? Видимо да јавна предузећа имају годишњи губитак од 700 милиона ерва !  Где је реформа пољопривреде када су за две године промењена три министра? Где промене у енергетици, кад бивша министарка сада треба да једнако успешно уреди грађевину? Шта је са привредом, када су и ту министри мењани, а континутитет, осим у послушности ММФ-у и Светској банци не постоји. Све реформе своде се на актуелно искуство са од Уставног суда наметнутом ревизијом Статута АП Војводине. СНС би могао, захваљујући већини коју има у Народној купштини, да укине ту недемократску творевину која штети интересима државе и грађана. Ипак, жељни да своје чланове постављају на фунције и аутономној покрајини, да распоређују стотине милиона евра њеног буџета и уплашени од СР Немачке и САД, вође СНС-а нису спремне чак ни да промене у народу неприхваћену и вештачку заставу АП Вјоводине. Козметичке промене огледају се у прихватању и историјског грба Српске Војводине као алтернативе…

Трагикомично. Али важно је да Вучић већ размишља о свом политичком наследнику. Поверовао је у све митове и спинове о себи и само је још потребно да знамо име следећег таквог

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар