ЋУРИЋ: МАКРО(Н)ИЗАЦИЈА

петак, 19 јула, 2019 у 1:53PM

Сад кад су се осушиле сузе радоснице, проварили трећеразредни сендвичи, аутобуси са путницима-намерницима вратили на полазну тачку, раздужиле на реверс узете француске заставе, опозициони СЗС уз шећер и воду опоравио од шока сусрета са реалношћу а ми посматрачи са стране сложили утиске и прочитали невидљиве међуредове ваљало би да се хладне главе анализира посета Председника Француске Београду.

За почетак о пријатељству.

Нико други до Наполеон Бонапарта је творац етикете „мали Руси“, етикете која нас прати и кошта већ више од два века. У националном и духовном контексту поприлично тачна а у политичком смислу у већини случајева потпуно нетачна. Да је тај познати Корзиканац успео поживети стотињак година дуже и видети утицај француске културе, књижевности и образовања на Србе од пре једног века, мислим да би изјаву променио у „мали Французи“.

Саградили смо споменик захвалности. И нека смо. Али то није разлог да заборавимо чињенице. Француска је кумовала да после балканских ратова изгубимо излаз на море а помоћ одмах после албанске голготе у Великом рату није дошла својевољно ни пријатељски. Заборавили смо да су то урадили под притиском и оно што је још битније – за новац. Наплатили су све, од кашике до топа. Мало је позната чињеница да је Титов комунистички режим све до 1970.године враћао дуг Французима и банкама на име те „помоћи“. Ни третман на потоњем Версају није био ништа бољи, ем што нисмо признати да смо део земаља победница већ само на потоке крви успели добити некакав статус све до губитка дела територије око Сегедина, у склопу серијала Уговора који су потписивани у наредне две године по окончању рата.

Улога Француске у дешавањима од 1990. године (бомбардовања, признање тзв.Косово…) па до данас је више него очигледна и све је само не пријатељство.

А сад о суштини посете.

Француски председник у Београд није дошао ни са каквом другачијом поруком и садржајем до оном коју већ одлично знамо. Да је само ствар порука, није ни морао долазити. Суштина посете је била у нечему сасвим другом.

Председник Француске је највероватније последњи лидер неке државе западног света који је могао доћи у Србију, и евентуално се позвати или пробудити некакву емоцију. И то је максимално искориштено. Све у свему, садржај је исти а паковање мало другачије, брижљиво припремљено, сладуњаво, заводљиво и емотивно. Читава посета је једна позоришна представа буђења и подвођења српских емоција. Да ништа није случајно, само замислите француског Председника који данима у свом кабинету навежбава и ломи језик на српски језик, дрилован од стране помоћног особља. И све то док му у Француској подршка пада на скоро 20%, жути прслуци играју коло под прозором а фрау Ангела намешта своју министарку вермахта за нову председницу ЕК. Тек напор да се упегла у тандем са Микијем како би се „добацивали“ Дисовим стиховима. Дисом за кога бар пола постпетооктобарске Србије није ни чуло а камоли Макрон који је вероватно заобишао и Бодлера, на часовима дубоко замишљен о мајци своје школске другарице.

Не ради се то без велике преше.

Све у свему, једна велика и добро планирана акција подвођења. Српског народа, српских емоција и Космета Великој Албанији, англосаксонцима и атлантистима на првом месту а онда и тренутном режиму пред предстојеће парламентарне изборе. Нудећи једно велико НИШТА.

И Председник Србије је брижљиво бирао друштво у први ред маскараде. Интересантно је приметити да је одлука о другом члану „дубла за Дисовање“ пала на Микија Манојловића уместо на нпр. Емира Кустурицу. Не знам каква је Манојловић признања добијао у тој Француској али за Кустурицу са сигурношћу знамо да је добитник Ордена витеза реда уметности, највише француско признање у области културе. Можда се Вучић само прилагодио трајекторији пада француских културних вредности које су у последњих два века са нивоа Бодлера сјахале на ниво Бернар-Анри Левиа па је и он своје критеријуме кориговао, са Кустурице на Микија.

И напокон, уместо што је дозволио да њега Макрон приводи неким трећеразредним НВО на Калемегдану, док је дан раније Соња Лихт терцирала са српског националног сервиса, морао је организовати састанак којем ће присуствовати Пуповац, Додик, Мандић и Стоилковић. Ти српски представници су имали штошта да кажу Макрону, за разлику од инструментализованих лупетања у извођењу другосрбијанске и регионалне НВО гологузије.

И на крају, опет да ми се не наљуте, опозиција, прецизније СЗС.

Опет су се сударили са реалношћу.

Поред тога што их Макрон није удостојио састанка (за који су сами доказали да су позив послали на време, а боље да нису јер би им паметније било да су фингирали неспособност неког апаратчика из свог трећег ешалона него своју, на гомили, небитност) није пропустио прилику да их „намаже“ да не избијају из зграде Амбасаде.

То ли су, господо из СЗС, они који треба да вам се изборе за слободу медија, поштене изборне услове и регуларне изборе?

Како сам пре неколико месеци написао – наравно да нису нити је то њихов посао.

Порука коју сте добили је и трагична и одлична. Ако је нисте разумели, дозволите ми да вам је преведем.

Ви нисте добацили ни до нивоа да сте интересантни странцима ни за њихове интересе а камоли Србима за српске. Јер за ово друго је неопходан значајно већи напор. Дакле, неће они од вас правити политичаре нити вам бифлати подршку и присталице. Тек кад досегнете одређени ниво да постанете некакав фактор онда долазите у обзир да вас „погурају“ да дођете на власт а фактуру за ту услугу да плати Србија.

Све у свему, тако како сад изгледате, на гомили, без форме и суштине, без програма, без идеје, не требате никоме.

Порука је одлична у смислу инструктаже, да схватите да сте кренули потпуно погрешним путем, да некима од вас није место ту где сте, да не може да се седи на две столице, да се ви неки ослободите баласта бајке о еуроинтеграцијама, направите темељан програм и окупљени у неки форму Националног блока добијете подршку народа, самостално, без помоћи споља. Јер кад вас народ препозна и изабере онде ћете ту моћ, уместо у сврху гурања себе на власт а пошто сте већ засели, искористити да са тим странцима испреговарате нешто за Србију.

Ако такви какви сте, на гомили, не требате Макрону, мени требате још мање.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар