среда, 10 фебруара, 2016 у 10:41AM

Kraljevina SHS nastala je kao plod najtežeg i najkobnijeg rata koji je Srbija vodila u svojoj celokupnoj istoriji. Od samog početka rata srpska vlada i političke elite uzele su za cilj ujedinjenje svih Jugoslovena u jednu demokratsku državu pod skiptrom dinastije Karađorđevića. Bio je to logičan cilj. Ideološki i politički, srpske elite odgajane su na zapadnoevropskim tradicijama koje su propisivale da jednu naciju čini narod koji govori istim jezikom. Sve do 1910. u Srbiji nije objavljen udžbenik koji u nacionalnom pogledu razdvaja Srbe i i Hrvate. Srpsko-bugarski sukob oko Makedonije pokazao je generacijama srpskih političara kako je jedinstvo bolje od „sitničavog“ spora oko granice. Konačno, pragmatični razlozi motivisali su srpske političare da ne otvore pitanje granica budeće srpske države u uslovima u kojima su Sloveni činili čak 50% austrougarskih vojnika koji su 1914. i 1915. napadali Srbiju. Srbiji je trebala podrška tih ljudi a ne dodatni motiv da protiv nje ratuju.

U Srbiji 1914. nije bilo opozicije jugoslovenskoj državi, mnogi su je smatrali srpskom zemljom, ali nije joj bilo značajnijeg protivljenja. Rat je Srbiji doneo tešku sudbinu a njenom narodu strašne patnje. U ujedinjenje 1918. Srbija je ušla bez četvrtine stanovništva i polovine muškaraca, sa tek svakim petim mobilisanim vojnikom još uvek u uniformi… Naravno da je bila značajno slabija nego 1914., ipak posle velikih zapleta ujedinjenje je izvršeno onako kako je želela srpska vlada.

Srbija je, sve i da je htela, teško mogla izbeći stvaranje Kraljevine SHS 1918. godine. Strah pobedničke Antante od komunističke revolucije i revanša Nemačke učinio je neminovinim stvaranje unitarnih i velikih nacionalnih država oko Nemačke i njenih potencijalnih saveznica (takva je bila Čehoslovačka, Poljska, Rumunija, Kraljevina SHS)…

Istorijski Jugoslavija se pokazla kao greška i kob srpskog naroda. Ipak, nju je bilo teško izbeći. Gledano iz današnje perspektive nije problem bio u cilju, već u nepostojanju alternative: da su srpske elite spremale proširenu Srbiju kao alternativu, ili da su stvorile srpske banovine u Bosni i Hrvatskoj tokom ustavnih promena dvadesetih i tridesetih godina… Da su posle 1990. dominantnom cilju o odbrani suvereniteta dodali i borbu za, recimo, srpski kanton na Kosovu ili srpska kulturna prava u Crnoj Gori… Da nisu bili jedinstveni u nemoći oko Kosova, zajedničke države sa Crnom Gorom, bezuslovnom pristupanju EU, svakako bi kao država imali veći uspeh.

—

Предсеник Напредног клуба др Чедомир Антић за београдски Блиц, 10.02.2016.

Posted by Чедомир Антић
Categories: Текстови и анализе