Демократска опозиција Црне Горе

петак, 17 августа, 2012 у 12:00AM

Како да поверујемо неком политичару из ДПС или СДП да заиста воли Републику Црну Гору, када је непрекидно поистовећују са њиховим странкама и влашћу. Узмимо, рецимо само сиболична питања. Рецимо дан држаности… За прилично неуверљиву већину становника Црне Горе тај датум је празник. Ова чињеница није последица угрожености државе Црне Горе, сукоба међу народима који у Црној Гори живе, лоших намера њених суседа… Српски народ у Црној Гори има најмање разлога да овај празник не обележава: када је 1878. Црна Гора постала независна достигла је то у напору да ослободи Херцеговину и уједини Српство; када би се некако вратили у 1941. годину, на овај дан би преци гласача НСД, СЗП и наравно СНП, а вероватно и већине обичног света из ДПС, устали на оне који проглашавају државу уз „туђина, а против свога“. Како да поверујемо неком политичару из ДПС или СДП да заиста воли Републику Црну Гору, када је непрекидно поистовећују са њиховим странкама и влашћу. Узмимо, рецимо само сиболична питања. Рецимо дан држаности… За прилично неуверљиву већину становника Црне Горе тај датум је празник. Ова чињеница није последица угрожености државе Црне Горе, сукоба међу народима који у Црној Гори живе, лоших намера њених суседа… Српски народ у Црној Гори има најмање разлога да овај празник не обележава: када је 1878. Црна Гора постала независна достигла је то у напору да ослободи Херцеговину и уједини Српство; када би се некако вратили у 1941. годину, на овај дан би преци гласача НСД, СЗП и наравно СНП, а вероватно и већине обичног света из ДПС, устали на оне који проглашавају државу уз „туђина, а против свога“. Како да поверујемо неком политичару из ДПС или СДП да заиста воли Републику Црну Гору, када је непрекидно поистовећују са њиховим странкама и влашћу. Узмимо, рецимо само сиболична питања. Рецимо дан држаности… За прилично неуверљиву већину становника Црне Горе тај датум је празник. Ова чињеница није последица угрожености државе Црне Горе, сукоба међу народима који у Црној Гори живе, лоших намера њених суседа… Српски народ у Црној Гори има најмање разлога да овај празник не обележава: када је 1878. Црна Гора постала независна достигла је то у напору да ослободи Херцеговину и уједини Српство; када би се некако вратили у 1941. годину, на овај дан би преци гласача НСД, СЗП и наравно СНП, а вероватно и већине обичног света из ДПС, устали на оне који проглашавају државу уз „туђина, а против свога“. Данас је узрок подељености народа и лоших осећања, без много сумње, недемократска, олигархијска, шовинистичка природа режима који је стару црногорску државност свео на себе, а младу црногорску националност уподобио својој партији или у бољем случају режимској коалицији. Црна Гора је данас једина европска држава у којој је присутна потпуна политичка, економска, просветна и културна хегемонија једне нације која чак и после седамдесет година недомекратских режима још увек нема ни апсолутну већину у укупном становништву. Црна Гора је једина европска држава у којој власт није промењена током више од две деценије. Притом је та власт мењала идеологије, програме, савезнике и дресове чешће него што је то уобичајено у случају партија у развијеним демократијама које би за то дуготрајно време токо више година биле и у власти и опозицији. Једино што је црногорском режиму остало свето, једино што се није променило за све ове године, то је превелика власт коју ужива. Иако црногорски народи, пре свега Срби, не уживају равноправност. Мада је наводно социјалистичка партија на власти довела до социјалног раслојавања какво се у Црној Гори не памти. Упркос бројним аргументима у прилог ауторитарности и корумпираности режима, Велике силе – САД и ЕУ – још увек нису нашле за сходно да на црногорски режим примене све оне инструменте које су у другим случајевима често, лако и понекад безобзирно, употребљавале ради демократизације понекад и слободнијих и у већој мери демократских држава од данашње Црне Горе. Велике силе наравно прво бране своје интересе, па тек онда заступају принципе на којима су засноване њихове демократске установе. Ипак, опозиција у Црној Гори коначно се ујединила у Демократски фронт. Она данас, попут некада ДОС-а у Србији, жели да грађанима и држави донесе неопходне реформе, а пре свега осећај људског достојанства и слободе. Баш као и у случају Србије, пре тринаест година, и у Црној Гори постоји партија која се одупире овом уједињењу. Реч је о СНП-у. Управо као што је Српски покрет обнове Вука Драшковића тврдио да је највећа странка, да му унапред треба одвојити 50% гласова, место премијера, министра полиције, председника скупштине, тридесет и девет од четрдесет и две амбасаде, стопедесет од сточетрдесет и три најплаћенија места у управним одборима… тако, или слично, данас у Црној Гори чини СНП. Управо као што је СПО, несумњиво био највећа странка српске опозције, тако је и СНП без сумње у најдужем раздобљу био најпопуларнија опозициона партија у Црној Гори. Ипак, бити најјачи у опозицији и није нека заслуга. СНП има и многе мане, управо као и некада СПО. Настао распадом изворног ДПС-а он се никада није у потпуности оградио од комунистичког и ДПС-овог режима. Несумњиво да у сваком уједињавању опозиције највећу цену плаћа онај ко је најјачи међу окупљеним странкама. Ипак, каква је то снага бити вечита опозиција? СПО није знао да схвати и разуме поуку. Зато данас тавори подржан од десетак пута мање бирача него у време највеће популарности и, као што видимо, сумњиве опозиционе славе. У Народну скупштину СПО данас улази захваљујући већим странкама са којима наступа у коалицији. Не треба много сумњати да ће на сличан начин прочи свако онај у Црној Гори ко ову државу спречава да пође путем напретка и демократије. Лични и страначки разлози не треба никада да буду изнад општих, националних и државних. Ако СНП већ није национална странка, па управо сиромашни и обесправљени грађани Црне Горе заслужују несебичну жртву. Жртву политичара и странака који ће ући у коалицију са политичарима које никада другачије не би подржали, партијама чије програме не деле, сидикатима и интелектуалцима са којима имају само једно заједничко уверење – да ће Црној Гори бити боље ако постане демократска држава у којој је власт могуће сменити на изборима.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

1 Коментар на "Демократска опозиција Црне Горе" Оставите коментар
Ха&#1088
30. новембра 1999. at 01:00

Одлична анализа, посебно што сте осветлили позицију "опозиционог" СНП, који је годинама "опозиција" по узору на цртани лик Изногуда – "да ми је бити султан уместо султана"… и који се годинама задовољава личним ухљебљењем својих посланика и вероватно буџетским средствима за страначко преживљавање. "СНП (је) без сумње у најдужем раздобљу био најпопуларнија опозициона партија у Црној Гори. Ипак, бити најјачи у опозицији и није нека заслуга. СНП има и многе мане, управо као и некада СПО. Настао распадом изворног ДПС-а он се никада није у потпуности оградио од комунистичког и ДПС-овог режима."

Оставите коментар