Демократска Русија

уторак, 13 марта, 2012 у 12:00AM

Нема сумње да Владимир Путин није пример демократског политичара. Њега никада, нико неће назвати руским Периклом, а мислим да би овог унука Стаљиновог кувара и дугогодишњег оперативца КГБ то можда и увредило. Ипак, управо чињеница да је на недавним парламентарним изборима Путинова партија добила скоро за четвртину гласова мање него што се очекивало, сведочи да Русија полако иде путем демократизације. Нема сумње да Владимир Путин није пример демократског политичара. Њега никада, нико неће назвати руским Периклом, а мислим да би овог унука Стаљиновог кувара и дугогодишњег оперативца КГБ то можда и увредило. Ипак, управо чињеница да је на недавним парламентарним изборима Путинова партија добила скоро за четвртину гласова мање него што се очекивало, сведочи да Русија полако иде путем демократизације. Тресла се гора… Дипломатија САД и највиши представник НАТО-а на крају су ипак призали председничке изборе у Руској Федерацији. Десетак дана САД, СР Немачка, њихови савезници, сателити и разни пословно-интелектуално-медијски „оркестри“, од којих неколико свира у Београду и Новом Саду, дочаравали су атмосферу пролећне арапске ноћи која се наводно управо спушта на замрзнуте московске улице. Али, изборна комисија је рекла своје, Русија није Косово или Македонија, рогови се повлаче и примењују формуле из времена када је велики демократа Борис Јељцин артиљеријском ватром дебатовао са парламентом. Нема сумње да Владимир Путин није пример демократског политичара. Њега никада, нико неће назвати руским Периклом, а мислим да би овог унука Стаљиновог кувара и дугогодишњег оперативца КГБ то можда и увредило. Ипак, управо чињеница да је на недавним парламентарним изборима Путинова партија добила скоро за четвртину гласова мање него што се очекивало, сведочи да Русија полако иде путем демократизације. Тако неочекивани исходи нису чести у тоталитарним државама, а нажалост ни у много слободнијим државама ЕУ (где су референдуми углавном фарса) или двестотине година немодернизованим председничким изборима у САД. Током протеклих десет година руско друштво доживело је економски успон. Отпор Путину не потиче само од комуниста и фашиста, напротив он је бастион нашао у великим градовима, што говори о рађању нове средње класе жедне демократије. Требаће времена да тај слој становништва ојача и сазри, да се мане екстремиста, милијардера и разних аутошовиниста. За Путина би, можда, најбоље било када би се после овог мандата добровољно повукао претходно шороким споразумима осигуравши довршетак свог досадашњег (вољног и невољног) дела. Јер, дешавало се да и најмудрије историјске личности одиграју своје улоге савршено, али забораве да се на крају поклоне публици.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар