Динктиосаурус

среда, 11 априла, 2012 у 12:00AM

ТЕКСТ КОЈИ ЈЕ ОДБИЛА ДА ОБЈАВИ ПОЛИТИКАТЕКСТ КОЈИ ЈЕ ОДБИЛА ДА ОБЈАВИ ПОЛИТИКА

Колико год гласно о томе говорили, ма како се често чули такви захтеви из народа, наши политичари нису спремни за радикалне промене. Девет скупштинских избора којима смо били сведоци током протекле две деценије показали су нам да је могућност за најпотребније промене, чија је очигледност неупитна, најблаже речено ограничена. Противе јој се аморфна и никада до краја доказана већина бирача и скоро целокупна политичка елита (без обзира да ли је реч о власти или опозицији). Прилике су још горе кад је реч о партијама и личностима. Политичка бесмртност је у Србији научно доказана. Из политике је отишао само онај који је хтео или умро. Зато су највеће промене у Србији пратила политичка остраковања, нажалост ништа више од тога, појединих партија које су морале претходно да испуне два предуслова: да буду озлоглашене и криве, те да немају велику подршку бирача. Цену погрешне политике тако су плаћале поједине странке – понекад и веће као СРС (1993 и 2000), полузаборављена ССЈ (1993) и ЈУЛ 2000. и 2003. године. Пошто од давне 1993. тешко да је било извеснијих избора у безнаднијим околностима, остаје само нада да ће владајућа олигархија смоћи снаге да у најкомпромитованијој, а најслабијој, својој чланици пронађе кривца и тако макар делимично прочисти власт и омогући макар некакав нови „почетак“ следећој влади. Реч је о Г 17 плус, данас окосници Уједињених региона Србије. Не постоји странка која је током претходне деценије у већој мери била повезана са влашћу. Упркос свим предизборним љутњама, напуштања министарских али не и директорских места, малим и великим рокадама, променама имена, коалиције, политичког пола, агрегатног стања… ова странка, створена ради руковођења транзицијом, владала је Србијом, са изузетком неколико месеци 2003. године, ево већ више од деценије. Какав је биланс те владавине? Србија је најслабија балканска привреда. Српске зараде су најниже. Економска деструкција из времена Слободана Милошевића није прекинута. Велике и исправне напоре из првих година, заменили су неодговорна конзумација власти и стална изборна кампања којој су подређени приватизација, буџетски дефицит, закони и правда… У јавности често спомињу неиспуњено обећање поделе новца од бесплатних акција. Али шта је са предизборним обећањима ове странке из протеклих година? Зашто је динар најнестабилнија европска монета? Ко је одговоран за чудно варирање динара из 2008. године? Да ли је то била злоупотреба, јер реч је милијардама динара. Да ли смо добили рационални одговор шта се догодило са народним новцем изнесеним на Кипар? Стару штедњу враћали смо из буџетских срдстава – дакле сами себи. Да ли је приликом приватизације Магнохрома из Краљева један од најбогатијих људи света за творце наше економске политике био тек „неки Митал“. Да ли постоји одговорност за ту приватизацију? Да ли је јавност приметила проблеме приликом приватизације ДДОР-а 2007 године? Који су учинци, а који трошокови економске дипломатије – творевине странке шифре ? Какви су учинци и који трошкови канцеларија за младе? Шта је, после шест година, било са Афером панцир? Где се деде одговорност политичког вођства министарства здравља у часу када су, због вакцина против грипа, неки наши грађани и у затвор? Да ли је вакцинисање против грипа и даље „ствар интелигенције“ и може ли се тако нешто аболирати почасном оставком министра здравља? На претходним скупштинама Г 17 речено је да ће се странка обрачунати са злоупотребама у својим редовима. Хајде да сада, пред изборе, добијемо тај списак: смењених, истераних из странке, ухапшених и, што је још важније, правоснажно осуђених. Чекамо већ годинама. Али, када неко није спреман да одговара, он понекад промени идентитет. Заједно са отпадницима и отпадом из разних странака, а пре свега Нове демократије, СПО и ЈУЛ-а, настала је коалиција која се залаже за наводну регионализацију земље. Србије, у којој је током протеклих година извршена нова централизација уз поделу моћи између Београда и Новог Сада. Према програмским документима децентрализација много личи на федерализацију. Таква Србија имаће педесетак нових министара, шестотинак посланика и амин за коначни распад. Али важно је да је нови страначки друг „заборавио“ како је Динкића грдио преко БК телевизије и стругао холограме са новчанице од 5,000 динара доказујући да је некадашњи гувернер злоупотребио милионе. Ако је већ неизбежно чување политичких диносауруса из СПС-а или самозваног наследника Љубе Давидовића у ДС-у, одржавање овог „парка из доба Јуре“, какав год му био тренутни назив, није обавезно и то у мери у којој је штетно.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

4 Коментарa на "Динктиосаурус" Оставите коментар
Uros
30. новембра -0001. at 00:00

Nazalost, sve je tacno. Porazno je sto je cak i Crnoj Gori danas bolja (politicka)situacija nego u Srbiji. Ko bi se tome nadao…

dragan
30. новембра -0001. at 00:00

Ima sve više ljudi koji smatraju da je u postmiloševičkom dobu najveće zlo u Srbiji upravo Dinkić. Daće Bog da ne pređe cenzus.

Srđa
30. новембра 1999. at 01:00

Stupa nova centralizacija, pored Novog Sada i Beograda, sada će još tri, četiri ili pet gradova biti određeno za prestonice, da pljačkaju preko svojih partijskih centrala, okolno stanovništvo i privredu. Najezda skakavaca. NORMANSKE KULE. Politbiroi! Feudalci. A glume Robin Huda. Klasičan komunistički trik. Dakle, decentralizacija. Fiskalna. Demokratizacija. Veća kontrola nad vlastima od strane stanovništva. Referendumski i opozivima. Gde je politička konkurencija da ponudi, crno na belo, pravi program decentralizacije? P.S. Ljuba Davidović i Milan Grol se prevrću u grobu zbog mimikrije skojevaca i oznaša imenom njihove stranke!

andrija
30. новембра 1999. at 01:00

poštovani gospodine antiću ja mi slim da srbija i srpski narod imaju samo jedan problem da shvat da je drugi svetski rat završen i da treba otvoriti tajne policijske dosijee od tita naovamo.odvojiti žito od kukolja.pa uzorati njivu i sejati čisto žito bez kukolja.

Оставите коментар