Докле?

среда, 26 фебруара, 2014 у 9:49PM

Опет представа? Ђукановић и Кривокапић би свакако остварили колосалније резултате од досадашњих политичких учинака, да се којим случајем баве глумом. Јер, заиста,  кога је – ако већ гледа неку турску сапуницу – брига како живи турски народ, колики је привредни раст, да ли председника подржавају само необразовани и фанатични, да ли нобеловца хоће да убију само зато што је другачији од просечног брке који би могао без припрема да буде дублер Садаму Хусеину? Ми старији, памтимо „матеру свих сапуница“ – „Династију“ (наслов нема везе са режимима Ким Ил Сунга и гошјудара са Горице) – и сложене односе у троуглу Блејк, Кристл и Алексис. Односи Мила и Ранка током свих ових година некако неминовно вуку на сложене и сладуњаве  релације између Блејка Карингтона и његове Кристл. Заједно су, свађају се, али некако, на послетку, узвишена осећања некако превладају. Због деце и породице – у једном, због једне „нације грађана“, једне државе и једног вође – у другом случају… Али ипак превладају. Има ту понека фина, танана разлика. Блејк и Кристл су ликови серије о декадентним богаташима, свака логичка криза инспирације писаца маротонског сценарија могла је да буде превазиђена калемљењем лажне трудноће, проналаском несталог детета, открићем неке правне аномалије као што је важећи ранији брак или, ако нема друге, терористичком кланицом у којој на крају страдају само келнери… Све је то могло да прође код незапослених домаћица и у неким земљама социјаистичког блока, које су наивно чекале да их до америчких вредности одведу стручњаци типа – слепог водича специјализованог за препознавање девиза на додир и акцизне робе на мирис. Како ће то да прође код гладног радника који је одгладовао све шарене лажи током протеклих четврт века и сада би најрађе да примени срајевско-кијевски сценарио, али зна да од тога нема ништа пошто би га „пријатељи“ из Брисела сместа бомбардовали. Подсетимо: случај Нориега никад не отварају Панамци, већ увек Американци.

И свадише се… Куку шта ће сада Кристл да ради по цели дан…? Ко ће да наследи о онолику кућу? Шта ће сада Фелон и Стивен у тридесет и петој без мајке?

Да ли је то на прагу нова расподела улога у црногорском игороказу и то у часу када нам Јељко Кацин јасно поручује да Црна Гора носи штафету и предњачи у срљању ка ЕУ у коју ће стићи за 56 или у бољем случај 34 године. Да не кажем годинице. Да ли ће могући одлазак каријески шармантног шпијекера са трона Скупштине РЦГ успорити еуроинтеграције ове слободне државе у којој новинарство није занимање, већ екстремни спорт? Да ли ће улазак неке напредне радикалке у вилу Карингтоновића зауставити модернизацију Црне Горе? Хоће ли тада бити спречено увођење нових слова и укидање смрдљиве, оријенталне Ћирилице? Да ли ће онолика илирска и млетачка имена остати невраћена уместо словено-српских окупаторских? Ко ће да ископа и ритуално спали оних петстотинак Паштровића који су учествовали у балканским и светском рату, да би касније учествовали у самоокупацији и развлашћивању неколико стотина оних који су били велики Срби док су за то имали интерес и док је господар коме су били у милости бесудно владао?

Чекамо нови наставак црногорске „Династије“ или можда дукљанске „Љовисне“… За то време у Србији траје карневал. Замислите, код нас постоји могућност да на изборима не победи онај ко их расписао!? Какав недостатак, или да будем потпуно прецизан – какав дефект. Али и ми смо научили понешто. Сада имамо власт која зна пред ким погнути главу, коме потврђивати и пред ким пасти на колена. Неинтелигентни народ још увек им не да ђукановићевску парламентарну већину, али док не буде развијена параполицијска држава ту су разне Кристл и Хурем Јовановић, Тадић, Дачић… Пред вама и нама стоји избор. Ви можете да уједините опицију, а Ђукановићеве и Милошевићеве креатуре отерате код њиховог творца или у ванпарламентарну опозицију, и да победите на изборима, а у случају фалсификовања оборите ненародни режим са много више права од оног које су имали демонстранти у Сарајеву и Кијеву (који нису имали већину грађана из себе). Ми у Србији, после ових избора лако можемо да се пробудимо у нашој верзији Црне Горе из 2007. године. Опозиција се туче међу собом за наколоност васти, спрема се промена устав… У Црној Гори то је рађено против интереса српске нације, и у Србији против уставних права српског народа…

Ипак, како год било, недемократске и ненародне власти увек су исте. Напослетку увек издају чак и идеје које су има биле оправдање. Они који су им пришли како би бранили државу – остану без исте. Гладнице које су хтеле да се наједу и огреју око режимског казана коначно изгладне и смрзну се јер тамо има само за владајућу фамилију и олигархију…  Све што је потребно, јесте да се манемо лутања. Можда ћемо на путу ка слободи, достојанству, слободном тржишту, сигурности имовине и социјалној правди наићи на противљење Европске уније… Ако буде тако, можемо само да слегнемо раменима: и са Османлијама смо изашли на крај…

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар