СЕДАМ ТАЧАКА О ПОЛИТИЦИ ПРЕМА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
(усвојено на Седници ГО Напредног клуба 21. августа 2007)

 

1. Грађани Србије немају разлога да буду задовољни тренутним стањем у ком се налазе српски народ на Косову и Метохији и остало тамошње становништво одано нашој држави.
   
   
2. Српска јавност треба да буде незадовољна не само односом прелазних установа и УН према Србима на КиМ, већ и политиком власти и опозиције према српском народу у покрајини. Ако су радикални Албанци одговорни за насиље над Србима на КиМ, а УН зато што их нису довољно заштитиле, званична Србија одговорна је за ускраћивање демократије и корупцију вођства Срба са КиМ.
   
   
3. Јавност Србије треба да буде свесна катастрофалних демографских, политичких и економских последица наставка досадашње политике Србије према Косову и Метохији, статусу области и тамошњем српском народу - политике која нема резултате у погледу враћања српског народа и осталог неалбанског становништва и перспективе останка у покрајини и своди се на покушаје заштите формалног суверенитета и међународног права.
   
   
4. Грађани Србије треба да се изјасне да ли су спремни да прихвате „суштинску аутономију“ која би, заправо, конфедерализовала Србију и угрозила основе њене државности и тешко стечену демократију.
   
   
5. Народ Србије, преко својих демократски изабраних представника, треба да се јасно и недвосмислено изјасни да ли је спреман да се одрекне економских интереса и средстава уложених на Косову и Метохији, пре него што влада настави да преговара о статусу без јавне платформе о економским интересима Републике Србије.
   
   
6. Пошто и План Владе Србије за политичко решење ситуације на Косову и Метохији из 2004. и План председника Републике о стварању ентитета из 2005. заступају стварну поделу покрајине, тражимо објашњење зашто није настављена таква политика, већ се званична Србија, током протекле године, у референдумској и изборној кампањи, вратила формалистичкој и странчарској кампањи.
   
   
7. Наопходна је промена државне политике према Косову и Метохији. Зато предлажемо „Историјски споразум“ између Србије, косовскометохијских Албанаца и Републике Албаније, демократску поделу Косова и Метохије и коначно заокруживање државности Републике Србије. Тражимо да на Косову и Метохији Република Србија коначно заштити лојалне грађане, економска права државе и грађана, светиње и културно-историјско наслеђе.

 

Образложење:

А. Република Србија би поделом Косова и Метохије зауставила распадање наше државе. Успостављањем равнотеже броја Срба на независном КиМ, у Републици Албанији и Албанаца у Србији, заштитили би област Прешева и Бујановца.

Б. Присаједињењем српских крајева КиМ било би могуће зауставити демографско пропадање ових општина, искоренити корупцију и спровести пуну демократизацију у њиховим установама. Нова равнотежа и међусобно признање смањили би притисак на српске енклаве.

В. Србија тако не би била прва држава која би се одрекла дела своје територије. У прошлости су то чиниле Велика Британија, Француска, Русија, Шведска, Тајланд...

Г. Велике силе и косовскометохијски Албанци нису једина сметња „Историјском споразуму“ Србије и Албанаца. Велику препреку представљају странчарство и недостатак храбрости власти и опозиције Републике Србије.

Д. Нерешен статус Косова и Метохије, у ствари значи и недовршену државност Србије. У наредним деценијама такво стање не само да ће штетити интересима наше земље и њених грађана, већ ће представљати потенцијалну опасност за саме темеље слободе и демократије у Србији.