НАЧЕЛА СРПСКЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ (1906)

 

Обнављајући свој пређашњи рад да се стара о општем, непрекидном и сталном напредку свију грана народнога живота путем природним и сигурним (еволуцијом). Напредна странка ће:

1. да се заложи да се Устав земаљски, повраћен у живот у живот и мењан кад је забрањено уставе мењати и поправљати, прегледа или промени, еда би се Србији дао Устав по свима прописима законодавне власти.
   
   
2. да ради да се на основици дводомог система, окушаног и усвојеног у монархијам и републикама скоро свега света, у Србији утврди уставна владавина на консервативној основи, плодна и сигурна, искључујући сваки облик лине владавине (régime personnel).
   
   
3. да настојава да се у истини осигура лична и имовна безбедност, слобода савести, једнакост пред законом, слободан изборни ред, општинска самоуправа, као и да се сва права и слободе грађана зајемче; слободом штампе, слободом збора и договора и одговорношћу министара и чиновника, али да се предузму и и мере против свију злоупотреба ових народних слободâ.
   
   
4. да се свест о праву и држави и о дужностима према њима распростре у народу и код свакога корена ухвати, што се може постићи једино безобзирном применом закона, држањем реда и неговањем ауторитета власти. Самовоља и насиље, као и неодговорно и неуставно утицање на послове државне, морају се сузбијати, долазили они озго или оздо.
   
   
5. да суд остане поптуно независан и да, служећи чисто правди и законитости, постане стварни темељ безбедности, спокојства и слободе земаљске.
   
   
6. да се у цркви и школи народној васпостави ред и мир, неопходни узвишеном задатку њихову, и да се предузму мере како би у тим расадницима морала и просветенародним жртвама одговарале стварне услуге;
   
   
7. да се стара да се војска српска васпитава у уставно-монархичном духу, да јој се потребна морална снага јача дисциплином и и држањем заклетве и да она увек заузима своје право место у државном животу Србије;
   
   
8. да настојава даникоме не остану само права, већ да се свак упућује и на дужности, пошто без тога не може бити ни озбиљног рада ни напретка;
   
   
9. да напредак земље у привреди, трговини, радиности, као и рационално државно газдинство, заједно с целокупном мрежом железница и осталих саобраћајних средстава за све крајеве, с организацјом кредита и са истинито спроведљивом реорганизацијом пореског система, у ствари заузму прво и најозбиљније место у земаљским пословима; као и да се сходним законским мерама стара за побољшање стања занатлија, раденика свију врста и њихових породица;
   
   
10. да се целокупна државна управа преуреди по примеру сувремених напредних држава, и да се преуређењем општина општинска самоуправа доведе у сагласност са културним задацима земље и интересима државним;
    
    
11. да у спољној политици Србија, верна дужности које има као члан међунродне заједнице, мотри једино на интересе свеколикога српског народа, ма где он био, и да чини што се год може легалним средствима за унапређење тих интереса и одржавање што живље везе меу раскомаданим племеномс рпским;
    
    
12. да стојећи у балканској политици на земљишту девизе „Балкан балканским народима“ увек заступа слободно самоопредељење балканских народа, искључујући свако инострано туторство и свачије мешање у балканске послове које би било противно интересима националнога ослобођења и самоопредељења балканских народа.