ПРОГРАМ ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ

 

новембар 2004.

I

Влада Републике Србије сматра да је одређивање статуса Аутономне покрајине Косова и Метохије од животног значаја за Републику Србију. Докле год буде трајао прелазни период биће угрожен српски народ у покрајини и неће бити заокружена државност Србије.

II

Србија је свесна да не постоји могућност успоставе коначног статуса АП Косова и Метохије без споразума тамошњих Албанаца, Србије и Уједињених нација. Свесна чињенице да су покушаји да статус покрајине буде наметнут Албанцима у прошлости само продубљивали кризу, Влада Србије изјављује да није спремна да прихвати решење статуса Косова и Метохије без преговора.  

III

Влада Србије сматра да је статус АП Косова и Метохије неопходно дефинисати што пре. Влада сматра да је стандарде могуће успоставити само упоредо са коначним дефинисањем статуса Косова и Метохије. Зато Влада предлаже сазивање Конференције о Косову и Метохији у Бечу 21. новембра 2005. године. Конференција би трајала пет недеља, а теме за преговоре била би сва отоворена питања у вези са статусом Косова и Метохије.

IV

Влада Србије спремна је да Албанцима са Косова и Метохије понуди територијалну аутономију у складу традицијама и стандардима земаља Европске уније. Предлог Уставног закона о аутономији Косова и Метохије Влада и представници Народне скупштине разматраће и усагласити  до 21. маја 2005. године, како би странке косвскометохијских Албанаца и представници УН, САД и ЕУ могли са њим да се упознају до почетка рада конференције.                                                        

V

У случају прихватања предлога уставног закона од стране представника Албанца и УН Република Србија сматра да би унутрашња децентрализација Аутономне покрајине требало да буде извршена на основама Плана о кантонизацији Косова и Метохије који је Народна скупштина једногласно усвојила у априлу 2004. године.

VI

У случају да овај предлог аутономног статуса буде одбијен од стране преговарача, Србија је спремна на успостављање назависности Косова и Метохије.
Неопходни предулови су следећи:

А) Одређивање трогодишњег прелазног раздобља за време чијег трајања би на територији АП Косово и Метохија била успостављена два ентитета. Српски ентитет чиниле области: Северно Косово (општине Лепосавић, Зубин поток, Звечан и север Косовске Митровице) и Косовско поморавље (општине Косовска Каменица, Ново Брдо, Грачаница, делови општина Гњилане и Липљан). Остатак територије покрајине (око 85% њене површине) чинио би албански ентитет.

Б) Успостава прелазног европског суверенитета над албанским и потврда суверенитета Србије над српским ентитетом, уз обавезно петогодишње присуство УН у областима.

В) Успостава механизама за заштиту мањина у областима, повратак прогнаних и надокнада њихове имовине и расветљавање судбине несталих на обе стране као предуслов помоћи, кредита и улагања.

Г) Обавезивање политичких странака косметских Албанаца да ће поштовати суверенитет Србије као суседне државе и неће подстицати побуну међу преосталим Аланцима у Србији требало би да буде изражено у форми међународног споразума о гаранцијама.

Д) Успостава екстериторијалности над манастирима Високи Дечани, над Пећком патријаршијом, Богословијом и рушевинама Св. Арханђела у Призрену и облашћу на којој се одиграла Косовска битка и признавање посебних права Министарства културе Републике Србије над овим објектима.

Ђ)  Привремене установе Косова и Метохије обавезују се да ће одустати од било каквих захтева за одштетом од Републике Србије.

Е) Република Србија захтева да јој буду призната права власништва у покрајини која су јој ускраћена после успостављања привремених установа. У противном Република Србија ће размотрити своју спремност да отплаћује међународне дугове покрајине.

Ж) Република Србија је спремна да у својим могућностима заједно са УН, САД и ЕУ учествује у обнови и привредном развитку Косова и Метохије, пошто су стабилност и напредак ове области у националном интересу Србије.

                                                   Београд,  4. новембар 2004.