DRŽAVNA REVIZIJA, IZVRŠNA VLAST I SNAGA PARLAMENTA
Jedan od glavnih političkih i društvenih razloga za postojanje i delovanje Parlamenta kao vrhovne zakonodavne institucije jeste rasprava o budžetu i načinu trošenja novca poreskih obveznika.U razvijenim i stabilnim demokratijama to su najvažnije debate u istoriji parlamentarizma jer je u njima sadržan najpregledniji izraz razvoja jednog društva i struktura njegovog funkcionisanja.Ove budžetske parlamentarne rasprave uvek nam pružaju verodostojan uvid u način delovanja i finansiranja socijalnog,kulturnog i ekonomskog ustrojstva neke društvene zajednice.Ova izuzetno važna funkcija u životu našeg Parlamenta nije do sada imala značajniju ulogu.Debate o budžetu bile su obično rutinske sednice a gotovo nikada se nije ozbiljno razgovaralo o načinu trošenja i putevima kretanja novca koji izdvajaju naši sve siromašniji i ekonomski ugroženiji poreski obveznici.Uvek su za nas važnija „velika istorijska pitanja“ a vizija razvoja društva koja se može videti i u strukturi samog budžeta nema velikog odjeka u našoj javnosti, što mnogo govori o veoma niskom stepenu razvoja naše političke kulture i neadekvatnom shvatanju parlamentarizma.Jedan od glavnih političkih i društvenih razloga za postojanje i delovanje Parlamenta kao vrhovne zakonodavne institucije jeste rasprava o budžetu i načinu trošenja novca poreskih obveznika.U razvijenim i stabilnim demokratijama to su najvažnije debate u istoriji parlamentarizma jer je u njima sadržan najpregledniji izraz razvoja jednog društva i struktura njegovog funkcionisanja.Ove budžetske parlamentarne rasprave uvek nam pružaju verodostojan uvid u način delovanja i finansiranja socijalnog,kulturnog i ekonomskog ustrojstva neke društvene zajednice.Ova izuzetno važna funkcija u životu našeg Parlamenta nije do sada imala značajniju ulogu.Debate o budžetu bile su obično rutinske sednice a gotovo nikada se nije ozbiljno razgovaralo o načinu trošenja i putevima kretanja novca koji izdvajaju naši sve siromašniji i ekonomski ugroženiji poreski obveznici.Uvek su za nas važnija „velika istorijska pitanja“ a vizija razvoja društva koja se može videti i u strukturi samog budžeta nema velikog odjeka u našoj javnosti, što mnogo govori o veoma niskom stepenu razvoja naše političke kulture i neadekvatnom shvatanju parlamentarizma. Jedan od glavnih političkih i društvenih razloga za postojanje i delovanje Parlamenta kao vrhovne zakonodavne institucije jeste rasprava o budžetu i načinu trošenja novca poreskih obveznika.U razvijenim i stabilnim demokratijama to su najvažnije debate u istoriji parlamentarizma jer je u njima sadržan najpregledniji izraz razvoja jednog društva i struktura njegovog funkcionisanja.Ove budžetske parlamentarne rasprave uvek nam pružaju verodostojan uvid u način delovanja i finansiranja socijalnog,kulturnog i ekonomskog ustrojstva neke društvene zajednice.Ova izuzetno važna funkcija u životu našeg Parlamenta nije do sada imala značajniju ulogu.Debate o budžetu bile su obično rutinske sednice a gotovo nikada se nije ozbiljno razgovaralo o načinu trošenja i putevima kretanja novca koji izdvajaju naši sve siromašniji i ekonomski ugroženiji poreski obveznici.Uvek su za nas važnija „velika istorijska pitanja“ a vizija razvoja društva koja se može videti i u strukturi samog budžeta nema velikog odjeka u našoj javnosti, što mnogo govori o veoma niskom stepenu razvoja naše političke kulture i neadekvatnom shvatanju parlamentarizma. Sada kada je posle nekoliko godina od osnivanja nezavisne Državne revizorske institucije na svetlo dana izašao njen delimični izveštaj o državnom završnom računu mogli smo jasno videti ono tamno, arkansko i skriveno naličje naše vlasti ,jer rezultati ove revizije pokazuju svu bahatost, neodgovornost ,neozbiljnost, nekompetentnost,alavost, pohlepu i nepoštovanje zakona upravo od onih organa i ministra koji su izabrani da pre svega čuvajuu i sprovode zakonitost u našoj zemlji.Treba napomenuti da se ova budžetska revizija odnosi na 2008 godinu i da je njome obuhvačena tek trećina budžetskih para i samo 18 od više od 9 hiljada budžetskih korisnika.Veliko je pitanje kada ćemo i da li ćemo uskoro dobiti makar i ovako delimičnu reviziju trošenja novca u 20O9 godini( što je već trebalo da se nađe u parlamentarnoj proceduri).Odmah je nakon prezentiranja ovog izveštaja dovedena u pitanje kompetentnost i ozbiljnost članova nezavisne Državne revizorske institucije a vlada je veoma odlučno reagovala i rešila da povuče predlog zakona o završnom računu za 2008 godinu, kako bi se verovatno „ispravile“ uočene greške i nedoslednosti u ovom dokumentu Predsednik Vlade Mirko Cvetković rekao je da je ovaj potez povučen zbog neznatnih „kozmetičkih“ promena u izveštaju.Kakvu poruku ovakvim neodgovornim potezom našoj javnosti šalje izvršna vlast.Poruka je više nego jasna, vlada nema nameru da utvrđuje konkretnu odgovornost onih ministarstava i ministara koji su kršili pravila zakonskog poslovanja služeči se često višim razlozima i zahtevima trenutne političke situacije.Čerupanje buđeta se može nastaviti i dalje, jer se pitanje odgovornosti ozbiljno i ne postavlja.Poreski obveznici mogu samo da nemo posmatraju kako se krčme poreski prihodi i krši zakonska procedura. Iako je priznao da pitanje izveštaja Državne revizorske institucije van njegove ustavne nadležnosti Predsednik Republike Boris Tadić nije propustio da se i ovoga puta oglasi.On je poslao veoma pomiriteljsku i amnestirajuću poruku da su svi oni koji su dobili negativni izveštaj o trošenju sredstava iz buđeta za 2008 godinu moraju to ISPRAVITI i da troškovi koji su nepotrebno napravljeni moraju biti smanjeni u narednom periodu. Kao veliki napredak je ocenjeno da Srbija konačno ima izveštaj Državne revizorske institucije.U čemu se zaista ogleda napredak ako niko nije odgovarao i snosio sankcije za kršenje zakona i arčenje novca poreskih obveznika.Mi jednom več moramo shvatiti da državni Buđet nije Alaj – begova slama koga razvlači kako ko stigne kršeći osnovna zakonska. pravila .Da li bilo koja firma u ovoj zemlji može da povuče svoj Završni račun da bi obavila potrebne kozmetičke promene.To je naravno nezamislivo ali to može da čini vlada u našoj zemllji u kojoj se izgubio princip odgovornosti i striktnog poštovanja zakona. A šta su glavni nalazi Državne revizorske institucije:revizori su utvrdili da su javne nabavke vredne dve milijarde dinara u sivoj zoni, republička uprava za javne prihode bez postupka javne nabavke nabavila bonove za gorivo vredne 11o miliona dinara, ministarstvu finansija u bilansu prihoda i rashoda“isparilo“ 379 miliona donacija, a nisu vraćene pozajmice iz buđeta od 14,9 milijardi dinara, ministrstvo ekonomije sklapalo ugovore sa honorarcima vredi 18,5 miliona dinara, u republičkoj direkciji za imovinu svi zaposleni radili prekovremeno i primili osam miliona dinara,izračunato je da je vlast za ugostiteljske usluge po raznim osnovama platila 54,6 miliona dinara( 600.000 evra).Zato se ovde i ne radi o ispravljanju i peglanju negativnih izveštaja ili velikom zadovoljstvu što država najzad ima nezavisni revizorski izveštaj, svoj završni račun, već o hroničnom nedostatku principa odgovornosti za bezobzirno i nekontrolisano rasipničko i van svake kontrole trošenje novca poreskih obveznika i to u vreme duboke socijalne i ekonomske krize.Nije potrebna Državnoj Revizorskoj Instituciji bilo čija prigodna politička podrška već je njena uloga da beskompromisno i kompetentno i van domašaja politikantskih igara sačini uvid u kretanje , tokove i naćin trošenja buđetskih sredstava i da nam na taj način omuguču uvid u to kako funkcioniše naša država .Samo povlačenje Predloga zakona o završnom računu je veliki udarac za kredibilitet ne samo naše vlade jer pokazuje da ona nije i dalje politički spremna i odlučna da sprovede elementarne principre odgovornosti i kontorle i obezbedi zakonito trošenje buđetskih sredstava, već i za naš celokupni politički sistem..Novija istraživanja javnog mnjenja Galup Balkan Monitora pokazuju da samo jedan odsto građana smatra da Vlada radi odlično, 44 posto misli da su rezultati Vlade slabi a 34 posto zadovoljavajući, zar to nije dovoljna opomena i upozorenje. Sada je prava prilika da Parlament Srbije kao vrhovno zakonodavno telo u našoj državi otvori ozbiljnu raspravu o ovom izveštaju i ostvari svoju kontrolnu i nadzornu ulogu u odnosu na organe izvršne vlasti.Imajući u vidu partitokratski karakter našeg Parlamenta ne treba očekivati neke spektakularne rezultate ali se mora barem pokazati da Parlament nije u potpunosti pod kontrolom izvršne vlasti i vladajučih partija.Jedino tako naš Parlament može da povrati svoj uveliko poljuljani autoritet i legitimitet ili će se desiti kao i mnogo puta do sada da poslanici kao poslušni stranački vojnici progutaju i ovu gorku pilulu kozmetički doteranog izveštaja o završnom računu države.Tek kada bude vraćeno dostrojanstvo naših građana kao poreskih obveznika moći će da otpočne proces oporavka parlamentarizma i primenjivanja principa odgovornosti za bahato i neobuzdano kršenje zakona.Sve dok se to ne dsei imaćemo u političkoj praksi apsolutnu dominaciju izvršne vlasti i neograničenu koncentraciju vladavine u rukama neposredno izabranog Predsednika Republike.
Posted by Напредни клуб
Categories: Текстови и анализе
Država i jeste firma Demokratske stranke i Dinkićevih eksperata gde je direktor ujedno i vlasnik, i to u okruženju u kome sami stvaraju pravila. Revizija je pokazala ono što znaju i vrapci na grani, ali šta možemo i očekivati da se uradi kada je toliko afera prošlo kao poslovični vuk i magarac? Naravno da je daleko od dovoljnog izaći i reći da su se, eto, deca malo zaigrala, ali da neće više. Međutim, ničemu drugom se ne možemo ni nadati. Pa nisu ni prošle hapsili, a kamoli svoje!