Хрватска, Европа, протести

понедељак, 28 септембра, 2015 у 10:19AM

Србија је однела једну малу дипломатску победу. Обзиром на околности, положај Србије, српског народа и међународне услове овај успех није велики. Ипак, он показује како се у будућности треба постављати и какву политику треба упорно и активно водити. Већ деценијама САД, СР Немачка, Британија, а за њима и готово читава ЕУ, имају сасвим различите стандарде за Србију и Хрватску. Оно што је за Хрватску у ратовима инцидент, последица патологије злочиначког појединца, то је за Србију увек и непрекидно дефект културе и злочиначка вертикала коју су утемељили Св. Сава и Карађорђе. Најбољи пример је својевремено истраживање једне шведске невладине организације која је процењивала степен расизма у балканским државама. Дошли су до закључка да је у Албанији расизам најраспрострањенији и најукорењенији, док је у Хрватској најмање присутан. Потврдили су стереотип: што је ближе „Европи“, то је неко друштво приврженије „њеним вредностима“. Има ту само једна проблем: расизам одавно није повезан само са бојом коже. Оци хрватске државе видели су Србе као „пасији накот“, као уљезе „који прљају чисту Звонимирову земљу“… Шта је то ако није расизам? Али шта очекивати од шведског друштва. Опасно је када једна држава срећне околности које су пратиле њену нововековну историју почне да разумева искључиво као плод врлине свог народа. Пре три године слушао сам у Штокхолму високог функционера шведске дипломатије како говори да је Руска Федерација опасност за његову земљу. Међутим, историјски је могуће набројати бар две прилике када су шведске трупе ратовале у срцу Русије и нити једну када су руске пустошиле Шведску…

Хрватска је у избегличкој кризи на једном потпуно микроскопском нивоу доживела судбину Србије из деведесетих. Хрватска, баш као и Србија некада, има слабу владу тешких унутрашњих оптерећења, која спољну политку води неспремна  – тако што је иста сналази – одлучна да све што се у иностранству дешава искористи како би штитила и учрвшћивала своју власт. Срећна околност Хрватске је у томе да њен суверенитет и међунардни стаус нису угрожени (као што је српском случају некада био случај). Такође, Република Хрватска је дугорочни стратешки избор Вашингтона и Брисела, тако да од садашње владе могу доћи само ограничене штете.

Србија је током протеклих седмица била пут за стотине хиљада избеглица и миграната. Просечно у њој се налазило њих 150.000. Сав тај народ стизао је у Србију преко држава ЕУ, пре свега из Грчке. Србија се према прогнаницима понашала нешто боље него друге државе на њиховом путу. Влада је употребила своје медијске моћи да их учини народу прихватљивим. Народ који је вековима био прогнаник и невољник разумео је те мученике. Уосталом, Сирија је тако слична нашој старој,  од стране Немачке разореној, отаџбини СФР Југославији. За то време у Хрватској траје изборна кампања. Друштво које је још у социјализму имало милицију која од Рома-чергара брани (административне) границе „Мајке домовне“ свакако има другачији поглед на азијске и афричке невољнике. Још када се показало да погранични бизнис преласка, у Србији спроводе сви, од таксиста и кафеџија до државних службеника (а Хрватској су пак те активности због чланства у ЕУ лимитиране), настале су љутња и извесна завист. Додајмо томе изазове које избеглице доносе једној влади у изборној кампањи, историјско неповерење према Србији и уверење да је она била и биће алфа-непријатељ… Добијамо Милановића – премијера коме се у Србији тепало, а који уочи избора уме да игра све улоге из Другог светског рата и да буде још прост као било који „Србијанац“.  Милановић је показао очекивање да Србија треба да спакује избеглице у аутобусе и пошаље их пред разне границе како би умањила муке Хрватске. За разлику од Мађарске, са чијом радикалном владом је Србија некако уредила односе и решила питање прогнаника, Србија је са Хрватском ушла у истински сукоб са затварањем границе. Иницирана од Загреба ова криза се, под пририском са свих страна – из Словеније, Мађарске, Немачке… – завршила тако што су границе безусловно отворене.

Када би српска влада преузела овако умерену, јасну и трајну политку у свим ситуацијама – а не само када је притера уза зид један немаран, изборима опседнут хрватски премијер, који претходно почини неколико темељних стратешких грешака – историја Србије и региона била би боља и праведнија. У Црној Гори су јуче почели протести чији је циљ да ову државу демократизују и учине равноправном са другим слободним европским земљама. Шта је Србија учинила, не да заштити свој народ у Црној Гори, већ да у региону помогне одбрану идеала демократије и слободе? Да ли је могуће да видимо Гадафија или Ким-Џонг-Уна у далеким државама а да нам није јасна природа Ђукановићевог режима? Време је да влада СНС престане да гледа ка Подгорици оптерећена личним и партијским. Мирним средствима могуће је помоћи грађанима суседне државе да се изборе за њихова легитимна  права.   

Дан, 28.9.2015.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар