И ми смо Париз

понедељак, 16 новембра, 2015 у 3:18PM

Чедомира Јовановића, београдског новобогаташа, транзциионог профотера и политчара затекао је и тешко погодио масакр настао терористичким нападом на Париз. Најважнија порука коју је послао јавности сводила се, природно, на осуду теророста, али и на изражавање бриге да би терористичко насиље могло да доведе до укидања слобода и вредности по којима је француско друштво познато. Јако се забринуо, главни промотер европских вредности, за Француску и Исламски свет, за њихове везе, вредности, даљи развој…

Јовановић у Србији заиста представља сва највећа достигнућа модерне Европе. Млад је, набилдован, успешан… Још само када би га народ разумео, гласао за њега… А његови злосрећни радници немали потребе да се за своја права обрате омбудсману… Забога, како не гласати за великана који је пре петнаест година живео код мајке и оца у стану а данас према наводима новина троши на луксуз стотине хиљада евра годишње, купује супрузи аутомобил вредан као стан у Београду, коме се не зна где живи са бројном продицом а претпостављене локације су све једна од друге луксузнија и скупља, који је не само променио бројне политичке боје и функције, већ се, наводно, успешно бави послом – мада никако да разаберемо да ли је реч о маркетингу, производњи намештаја, берзи, пољопривреди… свим тим заједно…  То је велики човек, када одлучи он не иде на суд, својевремено је посредовао приликом хапшења, посећивао у затвору…  Он је осмислио политику самопорицања, аутошовинизма и подилажења суседним великодржавним шовинизмима… Само још да су му покварени странци и приглупи народ дали мандат. Уместо тога интелектуано су га покрали бивши радикали, који сада једну такву политику спороводе у дело – стидљиво и неспретно али упорно и доследно.

Сетимо се, међутим, како је овај гуру друге Србије, највећи планинар међу политичарима и најлукавији међу свим билдерима, реаговао на једну опсегом скромнију али ипак тешку трагедију. Пре две и по године у Великој Иванчи, селу надомак Београда, један човек је убио неколико чланова своје породице, а затим насумице и известан број комшија. Србију је потресла ова трагедија која, показала је касније истрага, нема везе са политиком, културом, народом… Већ искључиво са патологијом појединца и несрећом једног човека, његове породице и свих оних милиона који су се у прошлости нажалост нашли у погрешно време, на погрешном месту у близини породичне трагедије у којој је суманути члан наоружан. Шта је тада рекао велики хуманиста, политички месија, планинар, билдер, београдски бадавађија и наша домаћа, метро простачина? Изјавио је да смо прешли пут „од Велике Србије до Велике Иванче“.

Е, то је разлика. У Црној Гори се и данас као слободоуман изјашњава човек који је имао функцију у власти а написао да би цивилизацијски искорак био да је у Бањалуци, у дворани у којој су били демократски изабрани председници Србије и Српске, употребљен експлозив. Јовановић је био један од оних који су га тада подржали, бранећи наравно његово право на слободу изражавања. Тада је рекао и оно чувено: „Република Српска је настала на геноциду“, па после није смео исто ни да понови јавно већ је заменио тезе и говорио о „геноциду у Сребреници“.

Било би добро да нам швајцарска али и друге владе чланица ЕУ објаве да ли бивши управник Народне библиотеке Србије, који је тада такође афирмацију тероризма назвао слободом говора за коју нема ни политичке одговорности, после скоро четири године прима некакву стипендију. Све то зато што је прогоњен у земљи коју у Европи и САД сматрају демократском.

Шта рећи о двоструким западним вредностима? Ја се солидаришем са Фрацуском и посебно њеним народом, толико заслужним за светску слободу. Солидарисао бих се са свим народом који је жртва.  Ипак, и у мојој земљи је вршен тероризам. Шта је са „Жутом кућом“? Где су сада они који су учинили све да извештај сенатора Дика Мартија остане мртво слово на папиру? Француска је гласала за пријем Косова у УНЕСКО, пре само једанаест година 7% Албанца са Косова и Метохије учествовало је у погрому над Србима – првом и за сада једином таквом у Европи 21. века. Тада су убијени људи, срушено је 26 цркава, две хиљаде кућа… Француска је нација и председника Ширака који је Србе назвао народом разбојника и терориста. И Кушенра који је био као први УН гувернер Косова и изјавио да „воли све народе а Албанце највише“.  Француски авиони су бомбардовали Србију и Српску. Први авион НАТО-а који је оборен у Европи после Другог светског рата, погођен је на нашем небу, када је нападао наш народ… Како да разумемо оне који су без разлога бомбародовали Либију. Који су одредили злу субину Сирије тако што су у Првом светском рату делили Блиски исток, а имају своју страну и своје људе у конфликтима на леванту чак и данас када више нису Велика сила?

Како објаснити однос према Црној Гори? Сви ти велики и несумњиви идеали губе на уверивости, када видимо како бране тиране само под условом да су послушни… 

Чланак објављен у подгоричком Дану, 16.11.2015.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар