Игор Вуковић: Левичарски catch-all

четвртак, мај 31st, 2018 у 12:28AM

Када се глас продаје за пљескавицу, као што је то био случај у Рипњу пред недавно одржаним локалним изборима у Београду, тешко да можемо говорити о просвећености међу народом. Патент је преузет од Демократске странке и прехрамбених пакета из Врбаса. Како се систем не мења, већ усавршава, лако се може закључити да су за моралну беду и непросвећеност грађана одговорне елите. Раније предвођене Демократском странком, данас Српском напредном странком, а увек подржаване СПС-ом. Власт ствара народ у складу са сопственим схватањем државе.

Општи утисак наше јавности јесте да су идеолошке поделе превазиђене. Посебно на овакво схватање утичу разноразни аналитичари, иначи склони левичарењу и социјализму, који изговор за актуелно стање проналазе у неком новом, модерном, схватању политике, где по њима не постоје идеолошке поделе, већ само битка за власт. Српска напредна странка профилисана је наводно као некаква catch-all (кеч-ол) опција, која око себе окупља директно или индиректно све типове странака и политичара. Од СПО-а Вука Драшковића, Милорада Додика, ДСС-а, Заветника, Српске деснице, до Покрета социјалиста, Ане Брнабић, ПУПС-а… Како то да су идеологије превазиђене, ако је поента catch-all-а управо у свеобухватности свих типова политичких опција. Управо је овај концепт свеобухватности потврда њиховог значаја, а спајање неспојивог доказ кварног људског фактора који предводи одређену идеју!

Наравно, на нашој трулој и истрошеној политичкој сцени претпоставке о десничарским уверењима СПО-а или ДСС-а, односно о борби за социјалну правду ПУПС-а више спадају у домен хумора. Сви су се продали првом приликом, а да и нису изградили своју идеолошку основу. О жртви, одрицању и дугорочној бескомпромисној борби за своје идеје не можемо да говоримо у овим случајевима.

Какве идеје баштини коалиција око СНС-а, странке пригодне за анализу јер влада већ шесту годину заредом?

Економска политика. Највећи удео у јавним приходима има ставка – казне, таксе и пенали. Минимална цена рада се стално подиже како би се попунили државни фондови на уштрб најугроженијих радника у приватном сектору пријављених на минималну зараду. Са друге стране као врховни циљ државе поставља се подизање плата и пензија у јавном сектору. Уведени су нови намети за привреду, попут противуставне чланарине Привредној комори Србије. Референтна каматна стопа се константно спушта, како би се, уз велику потрошњу девизних резерви, “одбранио” девизни курс и на силу заштитио увознички лоби.

Спољна политика. Потписивањем Бриселских споразума Србија је повукла са Косова и Метохије и последње остатке државности, а Српска листа подржана од Александра Вучића чини власт заједно са злочинцима Харадинајем и Тачијем. Хрватска мањина у Србији од наше државе добија више новца него 1.700.000 Срба у околним државама. Еди Рама и Мило Ђукановић пријатељи су режима, док Срби у Албанији не могу да носе своје и име и презиме. Српски народ у Црној Гори један је од најобесправљенијих у Европи. Пут у Европску унију је неупитан за власт иако је народ већином против ове интеграције. Председник државе плаћа од народних пара сагињање главе код Била Клинтона.

Унутрашња питања. Геј парада више не траје један дан. Сада је прихватљиво и тзв. навијачима да манифест ових ултрапрофитабилних лобиста траје 7 дана. Нико се више не буни. Премијерка је позната због свог сексуалног опредељења. Верски фанатик Муарем Зукорлић задужен је за школство и развој наше деце. Један је од ликова са коалиционе листе СНС-а. АП Војводина подстиче на даљу федерализацију иако је њен парламент најнеефикаснији у читавој Европи.

Примера је много, а питање једно: Извините, шта су овде начела умерене деснице и либералног конзервативизма?

Од 1945. године Србијом владају левичарске елите водећи се максимом “само да је антисрпско, бесплатно и државно”. Ради истине, неопходно је истаћи, да све што краси модерну десницу, попут малих намета у економији, подстицања извоза или стварања унитарне, децентрализоване државе нисмо до сад видели међу делима овдашњих политичара.

Наивно би било да дозволимо потпадање једне читаве идеологије под некакав catch-all само због Вука Драшковића, Млађана Динкића или Мише Вацића. Сувише је безобзирно од социјалиста који стидећи се својих левих идеолошких сабораца покушавају да их убаце у исти кош са идејом конзервативизма, управо са намером да и овај концепт обезвреде.

Србији је неопходан заокрет по свим темама и умерено скретање у десно. До тад, макар не смемо дозволити континуитет лажи. Catch-all-ујте се и даље на левици, међу вама нема нити десничара нити десничарске политике.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар