Игор Вуковић: Метро до Панчева

среда, децембар 27th, 2017 у 5:52PM

Предизборна кампања за београдске изборе доноси, у неколико наврата већ спомињану, али свеједно вероватно највећу тему за овај град – изградњу метроа. Наравно, врло су упитне намере и тајминг данашњих руководилаца државом и главним градом када непосредно пред локалне изборе стављају тему метроа на дневни ред. Њихове намере, ефикасност и досадашњи резултати не уливају поверење, али без сумње, Београду је метро преко потребан да би кренуо да сустиже остале европске престонице и развијене градове.

Панчево је од 1921. до 1945, у времену свог највећег културног, урбанистичког и привредног развоја, било део Београда. Идеја присаједињења Панчева Београду данас би требала да буде водиља грађанима овог јужнобанатског града. Један од много разлога због којих би Панчево ушло у састав Београда управо је изградња метроа. Иако се политичари на највишем нивоу не усаглашавају ни по питању највиших државних интереса, Панчевци би у овој ситуацији могли да покажу посебност и јединство. За нас је, из локалне перспективе, метро највиши интерес.

Изградњу метроа само треба продужити до Панчева, а инфраструктуру која постоји искористити и надоградити. Предлог, не само да није нереалан, већ је у потпуности остварив, а нарочито исплатив. То показује и маса путника која је путовала ранијим изузетно несавршеним „Беовозом“.

Без политичара ова мисија је немогућа. Реално, у овом тренутку, иницијатива је на највећима. Панчевци у Српској напредној странци и осталим владајућим странкама, уколико желе истински и трајан развој свог града, могли би да потегну ову тему и позову све остале да се укључе, како би се заједнички и за Србију атипично извршили притисци на локалну београдску и републичку власт.

Поштено је да се једно овакво питање иницира из Панчева, давно је то требало урадити, а спомињање метроа у београдским круговима упозорава и шаље поруку да време истиче. Панчевачка лоби група за метро, била би сачињења са циљем да је историја памти по делима, а не њеним члановима, који би били са свих страна. Позив и опомену за своје формирање добила је пред ове београдске изборе. Велики циљеви траже жртву. У овом случају жртва је одрицање од унутарстраначких калкулација зарад вишег циља у свом граду. Да ли је оваква замисао утопија?

На крају, једна лоби група, сачињења од Панчеваца на најутицајнијим позицијама, не само од политичара, своје деловање не би смела да везује искључиво за једно предизборно обећање на чему ће највероватније остати овог пута, већ да упорно и годинама ради на убеђивању београдских и републичких власти да је Панчеву метро неопходан, те да би од тога велике користи имао и Београд.

 Панчево и Београд.  Корист обострана, просперитет и урбанизација убрзани. Паушално спајање не би имало никаквог ефекта. Панчевци су веома свесни својих посебности и карактера, а евентуално припајање Београду, које би подразумевало и довођење метроа до нашег града, обезбедило би граду и свим његовим грађанима сигурну будућност у сваком смислу. Историја може неколико генерација Панчеваца памтити по великом делу – заједничком, пожртвованом и сложном инсистирању на .довођењу метроа у Панчево.

Posted by
Categories: Ставови, Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар