петак, 15 јуна, 2018 у 6:00AM

Главни ослонац режима Александра Вучића и Ивице Дачића нису ни институције ни закони. То је искључиво полиција. Једна од најодговорнијих или најзаслужнијих за чињеницу да јавне приходе највише пуни ставка “казне, таксе и пенали”. Али за ову застрашујућу причу у данашњој Србији јавни приходи су вероватно најмање битни. Одузимају се животи политичким неистомишљеницима, хапсе грађани, бесрамно нападају опозициони лидери, врши стална репресија…

Милорад Вељовић саветник за безбедност председника републике Вучића, у ствари је “први полицајац” Србије. “Кум мафије” како су га назвали новинари, својим утицајима не дозвољава именовање начелника Управе криминалистичке полиције, најважнијег места у полицијској хијерархији. Под УКП-ом је и Служба за борбу против организованог криминала (СБПОК). Организоване криминалне групе против којих би требало да се бори УКП практично су без надзора дуже време. “Напредњачки” режим максимално је централизовао и полицију, за чија питања се конци вуку из кабинета председника.

Велики број неразјашњених убистава карактеристика је рада полиције у претходним годинама, иако се она труди да пажњу скрене на осмомартовско поклањање цвећа и логореика Небојшу Стефановића. Језива је тенденција преласка мафијашких на политичка убиства. Највише подсећа на време комунизма, нарочито на период 1944-1948 када су “црвени” масовно ликвидирали своје политичке неистомишљенике попуњавајући виле на Дедињу.

Убиство Оливера Ивановића добија наставке. Милан Радојичић, кога председник Вучић, како тврди, не познаје, постао је потпредседник Српске листе. Организације која је српство издала више од било кога у новијој историји. Милан Радојичић, један од осумњичених за убиство, док истрага још увек траје, аванзује у потпредседника. Истовремено, нестаје новинар Стефан Цветковић, који се бавио управо овом темом. Не заборавимо ни Милорада Николића из Црвенке који је преминуо од задобијених батина у полицијској станици јер је писао СМС поруке против Вучића.

На нестанак новинара Цветковића практично сви медији ћуте, а говоре о вођама опозиције као о фашистима и шиптарима! За колегу немају самилости. Део су система. Грађански протести против убедљиво највише цене горива у региону гуше се најсуровијом репресијом. У Лазаревцу и на другим местима полиција брутално примењује силу. Српски телеграф објавио је имена организатора протеста, а слуге режима, полицајци, хапсе грађане који учествују у њима.

Јасно је. Главна полуга режима управо је полиција. Политика репресије и страха постала је главна одредница диктатора Вучића, коме не сметају ни највећи криминалци у својим редовима, попут оних који предводе Српску листу или оних који руководе полицијским активностима.

Решење се само намеће. Другог нема. Бунт! Народ устаје против сирових “напредњака”. Народ устаје против диктатора, диктатуре и политике силе. Када овај режим оде, а сви који су кршили закон буду процесуирани не смемо направити исту грешку као после 5. октобра. Размонтирање полицијске државе мора бити један од приоритета.

Posted by Игор Вуковић
Categories: Ставови, Текстови и анализе