Игор Вуковић: Реформе не познају АПВ

недеља, 21 маја, 2017 у 6:10PM

Како је уведена, тако не треба да буде укинута Аутономна покрајина Војводина. Недемократски, одлуком Комунистичке партије, у Србији је уведено федерално уређење. Устав ФНРЈ из 1946, а затим и устави из 1963. и 1974. наводе Војводину као покрајину (једну од две) унутар Србије. Пре тога, покрајине није било. У будућности, питање АПВ-а ће решити грађани Србије, демократски, на референдуму.

Нестанак АПВ-а није изоловано питање, већ део система свеобухватних реформи кроз које Србија мора да прође ако жели да буде функционалнија држава по своје грађане. Реформе које подразумевају промену устава и дефинисање свих битних државних питања у себи би морале да садрже и тему економске регионализације, односно стварање нових региона по економским и демографским критеријумима који не познају постојање аутономних покрајина. У Европи не постоји пример асиметричности са покрајинама као у нашем случају. Слику те асиметричности носи податак да је чак 118 општина и градова, из читаве републике, са вишом стопом незапослености од републичког просека.

Погрешно се на АПВ гледа као на бастион заштите права националних мањина, јер су права загарантована једнако свим мањинама у целој Србији и свуда се једнако поштују. Најновије, и то британско истраживање, говори да су Срби најтолерантнији народ у Европи. Нестајањем АПВ-а политички и финансијски би се само угрозили политичари, међу којима и припадници националних мањина нагураних у покрајинску администрацију, али данас су, са друге стране, у Србији сиромашни и Мађари, Румуни, Словаци, Бугари…Ко буде добронамерно водио бригу о држави у будућности, требало би да брине о свим грађанима, и када су у питању грађани националних мањина, јер исту судбину сви делимо. Мали слој властодршаца се богати, а ако ћемо национално, њега као пресликано чине на првом месту већински Срби, па тек онда остали.

Да националност суштински није битна или бар не би требало да буде, ни када су у питању реформе и регионализација, говори логика да би највећи заговорници унитарне Србије са економским регионима управо требало да буду они грађани чије су државе матице тако устројене, које не познају овакву асиметричност и које су знатно успешније од Србије.

Истовремено, прескуп покрајински парламент данас је један од најгорих парламената у Европи. Mуку мучи са својом суштином и тешко проналази теме за седнице и рад. Ипак, посланици у њему су одлично плаћени, па су у страначким борбама та места врло драгоцен плен, што је још један разлог постојања АПВ-а.

Од идеје укидања Аутономне покрајине Војводине не треба страховати. Ми који се залажемо за њено укидање, нудимо демократско решење и боримо се аргументима. За добробит свих било би одлично да је и са друге стране исти случај. АПВ и Војводина нису синоними. Нико не жели да укине нити је могуће укинути посебности Срема, Баната и Бачке. Аутентичност севера Србије под налетом глобализације треба неговати, потхрањивати и ценити. Међутим, непотребну администрацију, која само кошта и буни грађане треба укинути.

Када су увођене аутономне покрајине и цртане границе, народ није питан. Данас, када је очигледно да су по свим критеријумима аутономне покрајине у Србији доживеле колапс, те да ни сама АПВ, по досадашњим изборним резултатима нема скоро никакву подршку грађана, анализирајући било грађане на северу, било са читаве територије, демократски је и поштено да грађани донесу одлуку о будућем уређењу своје државе на референдуму. Избор је, између реформи и као део тих реформи нестанка АПВ-а или останка оваквог стања, чиме би се исказало задовољство тренутним системом и са вишедеценијским закашњењем дао легитимет недемократским одлукама Комунистичке партије.

Posted by
Categories: Ставови, Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар