Игор Вуковић: Републиканске муке

уторак, 17 јануара, 2017 у 4:21PM

 

  Долазе нам још једни избори у којима ћемо на тест ставити ниво демократије у нас. Сви знамо да тест нећемо положити и да ће нам и овог пута послужити закаснелом учењу, уз сагледавање низа недемократског, ванинституционалног и аутократског начина деловања. Не поставља се први пут дилема пред владајуће странке шта да раде са изборима, да ли да буду обједињени парламентарни и председнички, да ли да се премијер кандидује за председника… Рекло би се већ стандардан образац.

 Злоупотреба моћи да се зарад веће власти парламентарни избори организују знатно пре за то законом прописаног рока или само годину дана после већ одржаних, пракса је која се понавља и која не поштује бираче изашле колико јуче на биралишта. Досадашње искуство у тим ситуацијама је показало да су грађани редовно кажњавали оне који су желели већу власт, вапећи на тај начин за демократијом и поштовањем сопственог гласа.

 Републикански систем у Србији, који је континуитет комунистичке диктатуре, показује велике слабости и на површину избацује бескомпромисне борце за власт и новац, самољубиве вође и страначке фанатике. У таквим околоностима, наивно или политикантски звуче речи “председник или премијер свих грађана”, “влада са пуним мандатом” или “независне институције”. У игри са пуно страсти, све је дозвољено, а што прљавија кампања чак и пожељна, јер победа у такмичењу зависи и од противника.

 Краљевина Србија јесте решење за стање у коме се налазимо. Краљ на челу државе нема противника, као сталан представник свих грађана подстакао би прави развој институција и смањивао показивање политикантског у домаћим политичарима. Континуитетом обављања своје дужности стварао би се и континуитет исправног понашања странака, те би лако у заборав отишле комбинације са изборима, функцијама и изборном вољом бирача. Примера ради, да смо у овом тренутку краљевина, власт би се, најбоље што може и жели, бавила државним пословима, а опозиција тражила рупе у законима и раду те исте власти. Овако, изгубићемо пола године у још једној скупој кампањи и фокусу на свему што носе избори, са мало рада на стварним проблемима у којима се налази Србија.

  Наш пут ка демократији и краљевини, можда тражи, као фазу, председника који је монархиста, али истовремено и личност која се истински залаже за поштовање институција, процедура и програмске политике. Да ли нам се нуди такав избор овог пута?

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар