Игор Вуковић: Вучићев лото

субота, 27 јануара, 2018 у 12:25PM

Патетичне сцене са Косова и Метохије које су засениле све ријалитије у суботу 20. јануара, последица су вишедеценијског константног левичарења на српској, раније југословенској политичкој сцени. Наравно да је веома тужна судбина сваког појединца из Лапљег села који је добио реч пред Вучићем, али зар није највеће лицемерје сажаљевати се над тренутком и приказаним појединцем, док у ходнику стоји неко са много трагичнијом причом, али није члан СНС-а нити сигуран глас Српске листе? Уосталом, ко има то право да мери количину туђе несреће, да је рангира и да својим емоцијама поклања ту привилегију и егоизам? Осим Вучића наравно..

Да није у прошли уторак убијен Оливер Ивановић, председник републике и СНС-а не би у суботу увече био у Лапљем селу где је шаком и капом делио живину, поклањао станове, запошљавао…Свирепо убиство српског политичара, на жалостан начин усрећило је становнике овог малог места. Могло би се рећи да су они истински добитници на лутрији Вучићеве демагогије. Некима од њих вероватно никада не би били решени проблеми. Осталима скоро сигурно никада неће бити решена егзистенцијална питања, јер која је вероватноћа да “седмица” опет дође у Лапље село?

Иако можда теже разумљив од уобичајеног страначког препуцавања, овај проблем има, убеђен сам, дубоке корене идеолошке природе. Приступ политици из угла левичара какав је Вучић, са стварањем култа личности попут Јосипа Броза или Слободана Милошевића, уз сталну причу о социјалној правди, давањима и државним предузећима, дефинише у доброј мери и однос грађана према политици.

Много је места у Србији попут Лапљег села. Народ из сваког од њих гледао је популистичко левичарење председника Вучића како поклања ресурсе у име државе. Какав однос према општем добру онда има један становник, верни пратилац телевизије Пинк? Да ли му се ствара однос према институцијама, условима које држава креира својим грађанима или на јефтиној пропаганди гради лажну веру у једну личност која је свемоћна и која ће једног дана можда свратити и у његово село…

Зато је демагогија о социјалној правди и бесплатњим давањима државе много лакша за властодржце од упорног и стрпљивог рада на изградњи институција и креирања дрштва које ће пружати једнаке шансе свим грађанима. Нарочито што ово друго не гарантује успех политичарима, јер не претпоставља идентификовање државе са појединцем.

Александар Вучић злоупотребио је дешавања на Косову и Метохији ради сопствене промоције. Оно што је много опасније јесте његова тежња да код свих грађана креира утисак да је он једини који им може дати овцу, краву, трактор или стан…Посебно је злонамеран утицај на самопоуздање грађана у оваквим случајевима, јер им се стално нешто даје бесплатно, поклања, донира, као да они нису та држава или да то не заслужују.

До неког новог Лапљег села…

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар