Игор Вуковић: Вулинизација левичара

недеља, фебруар 26th, 2017 у 12:43AM

 

  Улагивање као средство политичког деловања одвајкада је присутно и биће док је људи и политике. Ипак, да у улизивању не постоје границе управо нам у овим данима показују српски политичари леве оријентације, на челу са правим прототипом модерног левичара – Александром Вулином. Председник Покрета социјалиста и министар у Влади изјавио је како ће премијер Александар Вучић на предстојећим председничким изборима бити кандидат целе Србије. Такве, потпуно сумануте изјаве, у којима се не може наћи ни промил тачности, вероватно ће значити даљи напредак у политичкој каријери за овог социјалисту.

  Његовим стопама бесконачног додворавања пошли су и остали левичари предвођени Дачићем, Палмом и још раније, пупсовцем Кркобабићем. Стајањем на страну, по њиховим прогнозама сигурног победника, рачунају на бенефите евентуалног председничког тријумфа премијера. Ови левичари не маре за своја мршава програмска начела, вероватно су их и сами заборавили, не маре за своје гласаче, не траже и не стварају посебности у њима. Њихова порука сопственим бирачима је: нисмо ми исти, ви сте исти, и зато ми идемо заједно.

 Улагивање председничком кандидату, премијеру Вучићу, у суштини добрано показује карактер леве идеологије. Заснована на демагогији, причи о тзв. социјалној правди и великим давањима државе, она нема суштинску вредност, па је, видимо, склона лакој продаји. Подстицање грађана да спас и ослонац траже у држави, стварање републике у којој је највећи и најстрожи капиталиста управо сама држава, пут је којим нас демагози воде деценијама. Стварају друштво једнаких људи, а не друштво једнаких шанси за све људе. Наравно, не једнаких по материјалном богатству, у томе ипак данашњи леви властодршци предњаче, већ једнаких по сиромаштву и непросвећености. Јер, изгледа да је, боље бити једнак по сиромаштву него различит по богатству.

  Конзервативна умерена десница на политичкој мапи Србије данас је невидљива. Они који су са те стране долазили у поље видљивог, због кокетирања са системом брзо су се прилагођавали демагогији, односно одустајали од својих ранијих начела, те се сврставали у још једне од бораца за већа социјална давања, већи број народних кухиња, сос радњи итд. Зато су и они недорасли изазову и представљаће мрљу у историји Србије, мрљу која у политици види средство сопственог богаћења и лагодног живота.

  Наредни избори биће карактеристични по томе што ће се оголити, као никада до сада, све постојеће политичке опције. Њихова парадигма је управо Александар Вулин, јер је једини визионар. Постао је још одавно, пре свих, прва улизица Србије. Без програма, идеја, бриге за будућност, реформских питања, председнички избори ће бити борба људи за сопствене позиције, судар више делова левичарских елита, у којој ће неко морати да победи, али српском грађанину неће бити боље. Гледаћемо умеће причања истих ствари на различите начине, тј. још једно “бесплатно” у великом броју варијација.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

1 Коментар на "Игор Вуковић: Вулинизација левичара" Оставите коментар
Milena Bosnjak
4. марта 2017. at 11:10

Sasvim ste u pravu

Оставите коментар