Индекс забрањених уџбеника

понедељак, 20 септембра, 2010 у 12:00AM

Албанске власти и страни протектори Косова и Метохије су крајем јуна посредством некакве комисије издали један непотпун, недовољно обиман и на српски језик прилично нејасно преведен документ под насловом „Свеобухватни извештај независне комисије за преглед наставног материјала на српском језику“. Суштина овог „извештаја“ садржана је у тежњи да српски уџбеници буду цензурисани и преправљени како би одговорали политичким интересима албанског националног покрета. Писци извештаја нису се ни потрудили да научно оспоре неке од ставова које одбацују. Најчешће кажу да такви садржаји „не промовишу идеје слободе и демократије и не позивају на мир и толеранцију“. Албанске власти и страни протектори Косова и Метохије су крајем јуна посредством некакве комисије издали један непотпун, недовољно обиман и на српски језик прилично нејасно преведен документ под насловом „Свеобухватни извештај независне комисије за преглед наставног материјала на српском језику“. Суштина овог „извештаја“ садржана је у тежњи да српски уџбеници буду цензурисани и преправљени како би одговорали политичким интересима албанског националног покрета. Писци извештаја нису се ни потрудили да научно оспоре неке од ставова које одбацују. Најчешће кажу да такви садржаји „не промовишу идеје слободе и демократије и не позивају на мир и толеранцију“. Албанске власти и страни протектори Косова и Метохије су крајем јуна посредством некакве комисије издали један непотпун, недовољно обиман и на српски језик прилично нејасно преведен документ под насловом „Свеобухватни извештај независне комисије за преглед наставног материјала на српском језику“. У документу објављеном на интеренету није представљена група аутора, али је јасно указано на то ко их бира. Седмочлану комисију одабрало је у случају албанске стране косовско министарство науке, образовања и технологије, тројицу „представника“ српског народа одабрала је Скупштина Косова (у којој не учествују легитимни изабраници Срба из покрајине, или барем не они који представљају више од 1% нашег народа), док је једног члана изабрао Међународни цивилни представник. Поставља се питање од кога је ова комисија независна ако је извесно да шесторо од седморо њених чланова суштински одређује албанска косовска влада (било да је у питању минситарство или скупштинска већина)? Суштина овог „извештаја“ садржана је у тежњи да српски уџбеници буду цензурисани и преправљени како би одговорали политичким интересима албанског националног покрета. Писци извештаја нису се ни потрудили да научно оспоре неке од ставова које одбацују. Најчешћа примедба гласи да садржаји уџбеника не прихватају постојање независног Косова, да приложене карте приказују целовиту Србију или исказују пуну површину Републике Србије каква је међународно призната чак и налазом Хашке конференције из 1991. године. Кад је реч о српском језику и књижевности, научницима и уметницима који су по мери премијера „Змије“ (самонаденуто шифровано име) и председника парламента који је када је напустио наставнички позив био портпарол терористичке „ОВК“, проблематични су песма „Симонида“ потекла из пера Милана Ракића и „Бој на Косову“ Љубомира Симовића. Кажу такви садржаји „не промовишу идеје слободе и демократије и не позивају на мир и толеранцију“. А на шта позива споменик Адему Јашарију? Мит о тзв. „Ослободилачкој војсци Косова“ чији генерал је признао како је бацо бомбу на цивиле па наручио пљескавицу, док је други његов колега у мемоарима писао о убиствима српских и албанских цивила. О монументу посвећеном Скендер-бегу у сред Приштине, града са којим ова историјска личност није имала никакве везе, не треба ни говорити. Анализа албанских уџбеника на Косову и Метохији свакако би отворила перспективу непрегледног океана „толеранције и демократије“. Наравно уџбеници историје су истинска посластица за модерне албанске цензоре. Илустрације у уџбенику за пети разред (Стари век) нису прихватљиве зато што, погађате, не промовишу „мир и толеранцију“. Кажу да није довољно написано о Илирима, са којима данашњи Албанци већ скоро читав век тврде да имају некакве везе. Цензори притом не спомињу да о становништву Косова и Метохије тог времена можемо писати само на основу археолошких домишљања, а велико је питање колико данашње становништво уопште има везе са овим давним људима пошто се вековима досељавало захваљујући релативној пренасељености планина. Тако би неко могао да се буни што у српским уџбеницима нема довољно података о келтском пелену Скордиска који су свакако важни за историју Београда, пошто су на његовој територији основали прво стално насеље. Цензори тврде да Косовску битку наравно нису водили Срби већ некаква хришћанска коалиција. Извесни народ који није имао државу у то доба сигурно је учествовао у овој важној бици, мада извори тако нешто не потврђују. Косово и Метохија наравно за анализаторе није било „Стара Србија“, чак ни када су Срби тамо били у већини, баш као ни када извори ове територије називају управо тако. Претпоставићете да су уџбеници географије целокупно гледано једна велика грешка. Република Косово је постојала одувек, наравно док је једног дана ретроактивно не замени Република „Косова“. И када није било српске државе, овде су столовали Илири који су, то је несумњиво, и пре 2500 година били само прикривени Албанци који би, да их је само неко од агресора и поробљивача питао, сви заједно од Задра до Јањине гласали за бившег кардиолога Енвера Хоџе или ако не за њега а оно за самозваног команданта, премијера, шифорвано – гмаза. Што се веронауке тиче, ту нема шта да се разматра. Косово је „секуларна држава“ па такав предмет неће ни бити дозвољен. Наравно ни као изборни. То је Краљевина Југославија била назадна када је Албанцима омогућила самосталну верску наставу, образовање и извесну судску аутономију. За разлику од већине европских држава и САД, Косово ће своју „секуларност“ доказати забрањујући верску наставу управо српском народу. За разлику од САД-џамахирије, Косово је либерално, демократско, световно, мирољубиво и албанско. . . . Српском народу остаје да се бори. Почетком 21. века ми се налазимо на почетку борбе у којој смо два пута победили, али нам историјска судбина, слабост нашег народа (посебно елита), моћ наших непријатеља и кукавност савезника, нису омогућили да поставимо трајан темељ нашој државној и народној кући. Ако попустимо, ако дозволимо себи срамоту да нас натерају у неистину и присле да се одрекнемо нашег имена и предака, нисмо ни заслужили правду и слободу. Тек ради заниљивости да споменем да је једна од важних „радионица“ на којој је ова комисија брусила свој 16,5 страница опширан извештај одржана је у слободарској Будви. Чувајте се Црногорци… једнога дана ће и покојне владике које спорите Српству, да буду оцењене са становишта „мира“, „демократије“ и „толеранције“. Очекивано, они ће сви одреда пасти, а све Бушатлије, Крапе Јусове, Бајрами Цири, Хасани Пришћине, Аземи Бејте, Шабани Полуже и Адеми Јашари проћи ће са најбољим оценама. Мада, ако би владике прихватиле неумитну истину, коју су Милош Обилић и сви Немањићи одбили, а то је да су сви они у ствари Албанци (а лепо им је нуђено да буду Нимани, Кобилићи и.т.д.), можда би оцене биле и нешто мало боље.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар