INTERVJU ČEDOMIRA ANTIĆA objavljen u banjalučkom nedeljniku FOKUS
петак, 14 маја, 2010 у 12:00AM
Mislim da je vreme da bude organizovan jedan veliki pansrpski politički pokret. Nije naš interes da se borimo za stvaranje nove Jugoslavije ili velike Srbije, već za zaštitu međunarodno priznatih ili evropskim standardima propisanih, a još uvek neostvarenih prava našeg naroda. Mislim da je vreme da bude organizovan jedan veliki pansrpski politički pokret. Nije naš interes da se borimo za stvaranje nove Jugoslavije ili velike Srbije, već za zaštitu međunarodno priznatih ili evropskim standardima propisanih, a još uvek neostvarenih prava našeg naroda. Republika Srpska je negodovala zbog usvajanja Rezolucije o Srebrenici i Istanbulske deklaracije. Da li izvesno otopljavanje odnosa između Beograda i Sarajeva hladi odnose sa Banja Lukom? Republika Srbija nažalost nema jasnu i određenu nacionalnu i državnu politiku. Uzroci ove činjenice leže duboko u prošlosti. Pre svega, naš narod nije integrisan – jedina država u kojoj je današnje stanovništvo Srbije živelo zajedno bila je Jugoslavija. Zatim, mi smo dva puta ostvarili državne ciljeve – u Srbiji i Jugoslaviji. Zato je našoj eliti mala i velika Jugoslavija, neki od njih bi voleli da vode EU ili nesvrstane. Običan narod je siromašan i nažalost naviknut na lažnu i neodrživu socijanu državu. Zato su naše vlasti, posebno demokratske, tako zavisne od stranih kredita i tako posvećene održanju lažnog standarda. Srbija je spasena od bankrota prošle godine zahvaljujući silama koje žele da uruše i kasnije ukinu Republiku Srpsku. Naše vlasti bi trebalo da gledaju da kako god mogu zaštite legitimne interese i ona prava svog naroda, koja sve nacije Evrope već uživaju. Nažalost politika vladajuće koalcije i, pre svega predsednika Tadića, pokazala se kao nesolidna, nepromišljena, nezainteresovana i samovoljna. Ovde nije reč o približavanjuu Sarajevu, već o jasnom signalu da ne postoji ništa što je sveto i važnije od izbora i vlasti. Da li se može govoriti o novom kursu Beograda prema Banja Luci ili je i dalje na sceni manje-više miloševićevska tradicija zavrtanja ruku? Na sceni je Miloševićeva tradicija bahatosti i samodovoljnosti. Ipak, sada je reč o drugačijim vremenima pa posledice verovatno neće više biti onako teške. Mislite li da je moguće da postoje stvari koje Dodik ultimativno može da dobije od Tadića? Čak i lupanjem šake od sto… Mislim da je vreme da bude organizovan jedan veliki pansrpski politički pokret. Nije naš interes da se borimo za stvaranje nove Jugoslavije ili velike Srbije, već za zaštitu međunarodno priznatih ili evropskim standardima propisanih, a još uvek neostvarenih prava našeg naroda. Republika Srpska je ipak država (neformalna federalna jedinica međunarodno priznate Bosne i Hercegovine), pa se vlast u Srbiji pribojava njenog uticaja na javnost Srbije i milione Srba koji vode poreklo iz Bosne i Hercegovine. Pogledajte samo kakav je odnos prema Srbima iz Hrvatske ili Srbima iz Crne Gore. Dodik se dobro postavio, on ima ispred sebe previše frontova. Vlast u Srbiji treba da bude briga nas njenih građana. Izašli smo na kraj sa Miloševićem, uz vrlo skupu cenu, pa bi trebalo da sada u demokratiji bude lakše. Da li je Dodik poslednjih godina pravio ozbiljnu grešku time što se vezivao za samo jednu političku opciju u Srbiji – DS i G17+, te samo delimično DSS? Da li se, u tom smislu, u skoroj budućnosti može desiti da zajedno vidimo Dodika sa Tomislavom Nikolićem? Dodik nije imao izbora. Svaka srpska partija u inostranstvu i svaka druga srpska država, entitet ili autonomija, moraju pre svega da budu u najboljim odnosima sa vlastima Srbije. Nevolja je u tome što su socijalisti, radikali i evo sada demokrate, uvek nastojali da Srbe iz regiona upregnu u svoja politička kola. Time su im štetili. „Radikalizaciju“ Srbije su posle 2002. politički podsticali DS i DSS kako bi mogli istovremeno da se osukobljavaju i budu u savezu. Ustanove Republike Srpske u to ne treba da se mešaju, naravno u meri u kojoj im je to moguće. U javnim istupima Tadić govori da „Srbija podržava svaki kompromis do koga dođu tri naroda u BiH“. Mislite li da ta rečenica može da glasi da će „Srbija će prihvatiti sve ono što je u interesu Republike Srpske“. To su „nijanse velikih razlika“… Pre dvadeset i jednu godinu Skupština SAP Kosova je sama ukinula autonomiju pokrajine. U toj odluci nije bilo mnogo demokratskog, mada ni sama socijalistička autonomija nije bila demokratska. „Dogovor“ tri naroda moguće je postići i bez Srba dovoljan je samo amandman na Ustav BiH ili promena poslovnika u radu nekoliko ustanova. Srbiji je u interesu da brani konstitutivnost srpskog naroda i državni satatus Republike Srpske. Zašto bi Srpska bila jedina autonomija i državni entitet u Evropi čija se ovlašćenja umanjuju umesto da se povećavaju. Sve to bez konsultacija njenih građana. Za Milorada Dodika ”sve aktivnija uloga Turske je veoma sporna stvar”. Koji je interes Beograda od turskog angažovanja oko regionalnih pitanja? Ne znam. Voleo bih da saznam. Ovih dana smo dobili javnu najavu tajnih pregovora Beograda i Prištine. Da li i kako Republika Srpska može biti važna Srbiji kad je u pitanju budućnost Kosova? Srbija je odavno prihvatila faktičku nezavisnost Kosova. Sada je na vlasti koalicija koja je ovo pitanje do kraja relativizovala. Naš položaj je loš, znatno gori nego 2005. i 2006. kada je ovo pitanje trebalo rešavati, ali je DSS (pre svega) ali nesumnjivo i DS manevrisali, pogrešno procenjivali i sakupljali političke poene za svoje stranke. I u prošlosti su prava Srba u Srpskoj i Krajini žrtvovana zbog Kosova i Metohije, videli smo da smo na taj način uvek nešto izgubili na obe strane. Nedavno ste pisali o nemarama da „zločin u Srebrenici bude naknadno mitologizovan i iskorišćen u rušenju Republike Srpske i daljem komadanju Srbije“ Na šta ste mislili kad ste o štetnosti takvog pristupa kazali da je „primer Jasenovca i Srba iz Hrvatske više nego upozoravajući“? Mislim da je zločin u Srebrenici jeziv. Velika je šteta i nesreća, ne samo za žrtve i porodice, već za oba naroda, što se on dogodio. Srbija i Srpska su morale same da smesta sude i osude izvršioce. Danas zločin u Srebrenici ima više dimenzija. Pored sudske, kriminalne… tu je i politička. Nekada su pojedini ekstremisti zloupotrebljavali Jasenovac tvrdeći da Hrvatska u stvari ne može da ima državu i nezavisnost zbog zločina koji je tu izvršen i genocida koji su od strane Hrvata i Muslimana podneli Srbi u NDH. Takav stav je bio pogrešan, on je na izvestan način rehabilitovao zločince kod velikog broja umerenih građana Hrvatske, a politizacija je obezvredila i relativizovala ogromne žrtve ustaškog terora. Od toga su Srbi imali štetu. Nespremnost muslimanske javnosti da prihvati ista prava za sva tri naroda i činjenicu da je njihova vojska činila zločine, štete pre svega interesima njihove nacije. Meni je drago što su pojedine ubice i zlikovci iz redova srpskog naroda zatočene u Srbiji i u Hagu. Ne mislim da je silovanje (a bilo je toga u Foči, Višegradu… kao i u muslimanskom Sarajevu) u intersu srpstva ili bošnjaštva, takođe ne verujem da normalan čovek može da strelja nenaoružanog zarobljenika. Ipak, takvih ljudi ima. Kad je mir, oni pune crne hronike u novinama pošto ubijaju svoje prijatelje, komšije, žene, decu, majke… Meni je drago što u Srbiji i Srpskoj malo ko danas brani takav ološ. Da je Haški sud pravedniji manje bi bilo solidarnosti i sa njihovim političkim nalogodavcima. Mislim da bi pre svega za tamošnji narod, bilo korisno da vremenom tako bude i u Sarajevu. Mislite li da nije kasno za jednu manje mitomansku sliku o Srebrenici? Za istinu nikad nije kasno. Plašim se samo da ona malo koga interesuje. Istina je gorka, dovodi do sumnje u čoveka i čovečnost, nosi bolne kompromise. Istina ne poznaje pravednike sa oružjem u rukama ni „narode đavole“. Preživele žrtve i porodice poginulih žele osvetu, narodi pobedu, a političari novac i vlast. SAD i EU preko Bosne i Hercegovine namiruju svoje međunarodne račune. Zato se za istinu i pravdu malo ko zanima.
Posted by Напредни клуб
Categories: Вести, Текстови и анализе
Svaka cast na "dijagnozi" ali cesto razmisljam o tome, prateci kroz istoriju preplitanja raznih velikih interesa, iznad interesa nas, lokalnih aktera u BiH, da li ce zbog njih, ikad biti moguce postici neku dugorocnu stabilnost na ovom prostoru, i kada bi se, utopisticki, svi lokalni akteri i nekako usaglasili medjusobno? Ili to ipak realno, pripada domenu ideala i fantazija.